Panini e gomme tour – SARDINIJA 2023

[doktor dare]

Sardinija nas je čekala i dočekala. Bila je u planu još pre neku godinu, baš na samom početku korone, malo je i nedostajalo da krenemo, ali ipak okolnosti nisu dozvolile. Konačno, ove godine ukazala se prilika.
Ekipa koja kreće na turu je poznata, što se kaže, mnogo smo hleba pojeli zajedno, što na turama, što na drugim zajedničkim druženjima. Za razliku od mnogih prethodnih tura, ovoga puta nekoliko žena je odustalo, što i nije bilo loše, uzevši u obzir suštinu ture na Sardiniji.
Učesnici ture:
Hoze i Tića, BMW F800GS
Boban i Mina, Yamaha Tracer 900
Čamo i Sanja, Kawasaki Versys 1000
Aleksa i Nata, BMW R1250GS
Vlado, BMW R1200GS
Mrške, Suzuki Burgman 650
Dumbe, Ducati Multistrada 1200S
Nikola, Yamaha XT1200ZE
doktor, Yamaha XT1200Z
Ovoga puta na turu krećemo 8. aprila. U našim krajevima loše vreme nije prolazilo, uključujući i sneg nekoliko dana pred put. Prognoze su se pratile pojačano. Iako vreme nije bilo naklonjeno, rešenosti nije nedostajalo.
Pokret je bio u subotu, a trajekt iz Splita smo imali u nedelju veče. To nam je omgućavalo da put do Splita podelimo na dva dana i time izbegnemo velike dnevne kilometraže i rane polaske zbog hladnog vremena. Prvobitna ideja da noćimo u Sarajevu je otpala jer je po prognozi trebalo da bude 2 stepena i da pada sneg. To je bio razlog da prvi dan krenemo prema Crnoj Gori, pa bi noćili ili u Podgorici ili u Budvi, u zavisnosti od toga dokle dobacimo.
Karte za trajekt su kupljene nekih dve nedelje pred put. Gledali smo da se rezervišu četvorokrevetne kabine jer su pristojno jeftinije od dvokrevetnih, a trebalo je rezervisati 3 trajekta. Smeštaj na Sardiniji je rezervisala Nata, tako što je pregovarala sa nekoliko hotela koji su dolazili u obzir, i ispregovarala odličnu cenu od nekih, u proseku, 30-ak € za noćenje sa doručkom. Trekove za Sardiniju smo sašili Nikola i ja.

 

[doktor dare]

Svanulo je jutro polaska. Kraljevački deo ekipe se okuplja u lokalnom kafiću, a beogradski deo ekipe nas čeka u Čačku na Leonardo pumpi. Svi smo dobro opremljeni, aktivni veš i postave na odelima se podrazumevaju. Do Čačka testiramo da li je hladno, 8 je stepeni, ali svi smo zadovoljni kao sve to funkcioniše. Nalazimo se sa ekipom i pičimo prema Zlatiboru. Kako se penjemo, sve je hladnije, dok smo prelazili preko Zlatibora bilo je svega 4-5 stepeni i vlažno. Nigde ne stajemo, gledamo da što pre siđemo sa planine. Prvo stajanje je na pumpi ispred Prijepolja, taman da se natankamo i protegnemo. Uprkos hladnoći, sve funkcioniše odlično.



Ubrzo smo na granici i svedočimo jednom zanimljivom događaju. Policajka na granici nas zove da priđemo, iako nije bilo gužve. Objašnjava nam da mi na motorima ne treba da čekamo u koloni već da je obiđemo. Zahvaljujemo joj se, ali na pitanje zašto njene kolege, posebo na prelazu Jabuka, vraćaju motoriste koji obilaze kolonu na kraj reda, uzvraća da verovatno ne poznaju propise.

 

[doktor dare]

Diskutujemo gde da stanemo na ručak i odluka pada da Tića pozove svoje prijatelje u Podgorici, pošto je inače odatle i da idemo kod jednog od njih u restoran. Malo je i otoplilo, ne previše, ali je prijatnije za vožnju. Samo što smo prošli Mojkovac, Aleksa i Hoze su nestali iz kolone. Čujemo se sa njima, vratili su se u Mojkovac da nađu vulkanizera jer je Hoze probušio gumu. Istu tu gumu je probušio i dan ranije u Pančevu kada je išao po kišno odelo. Čujemo se sa njima i pada dogovor da ih čekamo u Podgorici u restoranu kod Tićinog druga.



Posle Kolašina se uključujemo na novi autoput i odmah kreće da pada sneg i temperatura da se spušta. Postalo je jasno zašto se Bjelasica tako zove. Nije dugo trajalo i nakon izlaska iz nekog od tunela, obasjava nas sunce. Na naplatnoj rampi, gde smo se sačekali, tempreratura je već prebacila 20 stepeni.
U Podgorici dolazimo ispred restorana “Gostiona 1928” koji je u pešačkoj zoni. Čeka nas veliki sto za sve nas na terasi i po piće na račun kuće. Restoran je fenomenalan, pa smo tu uživali u klopi i sačekali ostatak dok su stigli iz Mojkovca. Oni su imali super iskustvo kod vulkanizera. Sredio im je i felnu. Traka koja ide preko žica se raspadala i delići trake su bušili gumu.
Vlado je kontaktirao svog drugara iz Budve koji ima apartmane. Tu smo stari gosti, već smo jednom noćili prilikom povratka iz Albanije pre par godina. Pohitali smo prema Budvi, ali nas je mrak uhvatio nekoliko kilometara ispred Budve.
Dok smo se smestili i raspremili već je bilo kasno. Pošto je sutra katolički Uskrs, planirali smo da se snabdemo sa namirnicama kako bi imali klopu za na brod, a i šta pretekne za neki piknik u Italiji. Vlado i Nikola uzimaju auto od gazde i odlaze u nabavku. Vraćaju se sa punim gepekom od kola. Namirnice su trajale skoro do pred kraj ture i bile od velikog značaja na turi.

 

[doktor dare]

Jutro je obasjano suncem, ali je kasnije u toku dana najavljena kiša. Jedva smo popakovali hranu koju su Nikola i Vlado kupili sinoć. Idemo u kafe-restoran "El Rey" na vidikovcu iznad plaže Jaz. Plan je da tu doručkujemo i sačekamo Tiću i Hozea koji treba da stignu iz Podgorice gde su sinoć ostali kod Tićine familije.




Ubrzo smo svi na okupu. Idemo prema Spiltu, vozićemo se kroz bokokotorski zaliv, nemamo veliku kilometražu za danas, pa da gustiramo. Vožnja tik uz more kroz zaliv je veoma lepo iskustvo, posebno van sezone kada nema gužve. Prvo stajanje je na graničnom prelazu sa Hrvatskom. Ne zadržavamo se dugo, dan je još uvek lep pa koristimo da dobacimo što dalje. Kako smo skrenuli na Pelješac, oblaci počinju da bivaju sve bliži, pa u Stonu oblačimo kična odela. Sva sreća, nisu nam trebala dugo. Kratak predah pravimo ispred pelješkog mosta.

 

[Feis123]

El Rey sam odmah prepoznao, jeste spavali bas u Budvi ili gore iznad El Reya, moguce kod Sase ?

 

[doktor dare]

El Rey sam odmah prepoznao, jeste spavali bas u Budvi ili gore iznad El Reya, moguce kod Sase ?

Ne, spavali smo u gradu, gore na brdu, apartmani Soheds, vlasnik je prijatelj od drugara iz ekipe.

Soheds apartmani · 4. Proleterske, Budva, Montenegro

★★★★★ · Hotel

www.google.com

 

[Feis123]

AJMOOOOO nastavak

 

[doktor dare]

Današnji plan je deluje jednostavan, ali i pomalo ambiciozan. Cilj je preći preko "čizme" na drugu stranu, do Civitaveccia-e gde nas čeka trajekt do Sardinije.
Još uvek je rano jutro i u Ankoni je prilično hladno kada se iskrcavamo sa trajekta. Odluka je da krenemo, pa ćemo negde usput da se snađemo za doručak i kafu. Putevi kojima vozimo su lokalni, kroz sela i lepu prirodu, a uz to je i drugi dan Uskrsa pa se potraga odužila. U jednom malom selu, Cesolo, nailazimo na lokalni kafe koji radi, a uz to ima i po neki kroasan. Ko zna kada je, bilo koji stranac svratio u ovaj kafe, a sada smo ga takoreći okupirali. Uz kafe smo naručili i bukvalno sva peciva koja su bila na stanju.
Mislili smo da će temperatura ići gore kako odmiče dan, ali je još uvek 7-8 stepeni. To doprinosi odluci da ambiciozni plan o prelasku preko 2 Nacionalna parka na planinama, Monti Sibillini i Gran Sasso e Monti della Laga, izbacimo iz plana za današnju vožnju. Put je trebalo da se penje na preko 1600mnv, a još u podnožju je hladno. U gradiću Visso, odakle kreće uspon, napuštamo planiranu rutu i nastavljamo prelepom kotlinom. Ispred nas se pojavljuje lokalac na staroj Africi Twin koji lepo vozi, pa se priključujemo uživanju.
Sledeća pauza je ubrzo, u malom mestu Borgo Cerreto. Tu nalazimo objekat po sistemu "sve u jedan" kakvih smo u više navrata sretali po malim mestima u Italiji. U pitanju je prodavnica, kafe, suvenirnica, pekara...Kvalitetan espreso se podrazumeva, kao i svuda u Italiji. Ne mogu da se setim da sam igde popio lošu kafu.



Sledeća pauza je ubrzo, u malom mestu Borgo Cerreto. Tu nalazimo objekat po sistemu "sve u jedan" kakvih smo u više navrata sretali po malim mestima u Italiji. U pitanju je prodavnica, kafe, suvenirnica, pekara...Kvalitetan espreso se podrazumeva, kao i svuda u Italiji. Ne mogu da se setim da sam igde popio lošu kafu.
Sada je temperetura već došla u zonu komfora, pa se baš uživa u vožnji. Malo ispred grada Terni sa leve strane uočavamo impresivan vodopad, kao i kompletnu prateću turističku infrastrukturu, veoma lepo uređenu. Taman mesto za neplaniranu pauzu. Ulazak u kompleks vodopada se plaća, karte nisu jeftine, a još veči problem je što poseta zahteva dosta vremena koje u ovom slučaju nemamo. U svakom slučaju, po neko piće i zalogaj se podrazumevaju.

 

[doktor dare]

Tek što smo obišli oko Terni-ja, prolazimo kroz stari grad na uzvišenju, Narni, vrlo živopisan. Stajemo na kratku pauzu da uživamo u ambijentu i da se malo gušterišemo na suncu.













Vozikamo se kroz lepe krajeve. U jednom trenutku, put nas vodi kroz omanje mesto Nepi. Kako se sa puta uočava čitavo mesto na uzvičenju, odlučujemo da je vreme za pauzu. U Italiji svaki stari grad na brdašcetu izgleda sjajno. Na kraju šetališta je kafe sa baštom na suncu. Imamo dovoljno vremena, uštedeli smo neodlaskom u planine, pa ne propuštamo priliku da se još malo opustimo.

 

[doktor dare]

Sledeća destinacija je Civitaveccia. Stižemo na vreme, pa možemo da priuštimo ručak u piceriji koju je Nata pažljivim istraživanjem odabrala.
Iz grada odlazimo u luku gde nas trajekt već čeka i odmah se ukrcavamo. Brod je dosta veći od onog kojim smo sinoć stigli u Ankonu, pa sa interesovanjem posmatramo napregledno dugačke hodnike na brodu. Nakon smeštaja u kabine, nalazimo se u salonu da malo zamezimo, speremo grlo i rekapituliramo današnji dan.

 

[mario x]

Najjači su mi nadimci, kao iz filmova

Sviđa mi se put i priča

 

[doktor dare]

Na Sardiniji nas dočekuje sunčano jutro. Po planu idemo do obližnje plaže koju smo unapred odabrali, Porto Istana Beach. Na plaži organizujemo piknik za doručak. Toliko je prijatno, da se nikome ne kreće. Uživamo u jutarnjem suncu.

 

[doktor dare]

Prvi dan je na meniju čuvena 125-ica. Ide sa severa, skroz do juga gde nam je današnji cilj. Već od prvih krivina, svi su oduševljeni. Odličan asfalt, sa krivinama u lepim radijusima predstavlja pravi vozački užitak. Osećaj je dodatno pojačan asfaltom od crvenog kamena sa setom odličnih krivina neposredno pre prevoja Passo Ghenna Silana. Na vrhu prevoja se sačekujemo i pravimo kratku pauzu.

 

[doktor dare]

Nakon još malo vožnje, odvajamo se sa 125-ice kako bi posetili napušteni grad Gairo Vecchio. Grad koji potiče iz 14 veka je napušten tokom 50-ih i 60-ih godina 20. veka. Uzrok napuštanja su klizišta koja su dovodila do oštećenja objekata. Da bi se došlo do ovog lokaliteta, prolazi se kroz nekoliko sela gde se trek i GPS ne slažu baš najbolje, pa smo se u tom traganju razdvojili.

 

[doktor dare]

Nije ostalo još mnogo kilometara za danas, tek nešto više od 100. Biramo da idemo prečim putem, krivudavijim kroz kanjon. Odlična vožnja za kraj dana. Prolazimo Cagliari i ubrzo smo u Hotelu Santa Gilla. Hotel je prilično dobar, u tradicionalnom Sardinijskom stilu.

 

[doktor dare]

Brzinski ulećemo u bazen u dvorištu hotela, tek da se okrepimo, pa na spremanje za grad. Hotel je udaljen nekoliko kilometara od Cagliari-ja pa idemo motorima. Parkirali smo se u centru, odakle se šetalište prostire i na levu i na desnu stranu. Desna strana je malo više trgovačka, a leva malo više ugostiteljska. Tu smo se razmileli kud koji, do povratka u hotel.

 

[doktor dare]

Dočekuje nas sunčano jutro. Uživamo u jutarnjem ritualu u hotelu. Ekipa se deli na dva dela, prvi odlaze u vožnju, a drugi deo ide sa Dumbetom u Cagliari da se nađe servis za zamenu guma. Dumbe nije ni pošao sa baš novim gumama, tako da se ovo i očekivalo u nekom trenutku. Brzo nalazimo servis. Malo je potrajalo dok nisu naručili gume, pa onda imamo malo lufta za kaficu dok gume ne stignu. I zamena je potrajala zbog nekih specifičnosti na Dukatiju.







Bilo je prošlo podne kada smo krenuli na vošnju. Današnji trek smo u jednom delu prepravili, sa idejom da ga i skratimo ako bude trebalo. međutim, čim smo izašli iz grada, Sardinija nas ponovo oduševljava putevima kojima se vozimo. Ovde ni nema mnogo stajanja i slikanja. Uglavnom se svodi na peglanje, dok ne dođe vreme za pauzu. Oštar asfalt sa super gripom dozvoljava da se bukvalno igraš u svakoj krivini. Vežba se tehnika vožnje radio na tome ili ne. Jednostavno, put te iz krivine u krivinu tera da ih prođeš što bolje. Jedna pauza u mestu Escalaplano.

 

[doktor dare]

Kasnije u toku dana pokušavamo da se pohvatamo sa prvom grupom, ali ne ide. Dok smo pokušavali da se sačekamo, pravimo sendviče od namirnica koje se vozaju u koferu od Budve, i piknikujemo u hladu obližnjeg drveća. Dogovaramo se da nađemo u Cagliari-u na zajedničkoj večeri. Mi prilazimo gradu sa neke neobične strane, tako da smo za kraj dana imali malu turu razgledanja grada. Na večeri su glavni utisci sa vožnje. Svi su u fazonu da smo napravili brutalan trek. Još po neko piće u obližnjim kafeima, pa polako u hotel na spavanje. Sutra se prebacujemo na sever ostrva.

 

[doktor dare]

Još jedno prijatno jutro u hotelu. Polako se spremamo za polazak. Nebo je jutros prošarano oblacima, pa sve oko nas dobija drugačije boje.









Prvo se spuštamo još južnije, vozimo se putem sa pogledom na more. U jednom trenutku, ispred nas je božanstvena plaža, Tuerredda beach pa odlučujemo da se malo zadržimo. Ambijent je prelep, kao sa razglednice, sunce je oteralo oblake pa sve deluje još lepše.

 

[doktor dare]

Dalje nas je put vodio u planinu, pa smo se spustili u niziju, pa ponovo u planinu, pa ponovo u niziju. Sve vreme dok smo u planini, put je fenomenalan. Zapravo, na Sardiniji je svaki put u planinama odličan. Skoro da plan nije potreban.
Tu smo se malo i razvukli. Kada su malo dinamičnije deonice, vožnja sa suvozačom je malo drugačija, pa se teže prati tempo solo vožnje.
U tome je i vreme ručka. Po našem. Medjutim, po njihovom je tada siesta i kafane ne rade, ili rade, a ne radi kuhinja. Ovo zahteva malo ozbiljniji pristup. Treba naći na netu kafanu koja radi. U mestu Terralba, nalazimo kafanu, smeštamo se i naručujemo klopu. Ubrzo nas konobar podseća da se kuhinja zatvara i da naručimo ako želimo još nešto. Sva sreća da smo stigli na vreme, baš malo je nedostajalo da zakasnimo.
Odavde se ponovo odvajamo u planine i opet kreće rolerkoster od krivina. Vozački užitak na maksimumu. Delom prolazimo i deo jučerašnjeg treka koji smo nas nekoliko skratili zbog zamene guma.
Pošto je kilometraža za danas bila solidna, poslednji deo pre Olbie se uključujemo na autoput kako bi u neko realno vreme stigli u smeštaj. Ovde ni autoput ne pada toliko teško.
Nekoliko kilometra severno od Olbie se nalazi vinarija Cantina Murales, naš smeštaj za naredne dve noći. U pitanju je kompleks sa vinogradima i proizvodnjom, centralnom zgradom i nekoliko kućica za smeštaj gostiju. Tu smo se na licu mesta snabdeli belim vinom i čašama za vino, a hrane iz kofera nije nedostajalo, pa smo u najvećem apartmanu napravili večernju zakusku.