Bilo je to davne 2010.g kad sam na Balatonu iskoristo mogučnost i na demo vožnji po prvi put u životu sjeo na neki Harley Davidson. I to odmah na jednog od meni najljepših CrossBonesa. Do tad sam bio uvjereni Hondista i smatrao kako je Honda vrh a sve ostalo reklama. Malo je reći da sam se oduševio tom vožnjom.
Trebalo je od tad proteći puno vode, dok nisam čuo da je Harley izbacio novi model, Street 500 i 750. Isti trenutak sam saopćio supruzi da Honda ide u oglasnik i da kupujem Harleya. I tako, Honda je otišla u oglasnik, a ja sam saznao da će baby Harley doći do nas za nekih godinu dana. To mi je bilo previše za čekati, a pošto je Honda ionako bila u oglasniku počeo sam vrtiti Mobile.de i našao nekoliko Irona. Zanimljivo da sam ja kao zagriženi Hondista, tamo negdi 2009.g popljuvao tog istog Irona kao motorčić za djevojčice.
Sticajem okolnosti svog Irona sam našao tu kod nas, sa samo 300 km i kupovinom se upisao kao prvi vlasnik.
Prošla je i ta godina kad sam prvi put ugledao i sjeo na Streeta 750. Kako mi je tada bilo drago što sam kupio Irona (za djevojčice). Prošlo je jos par godina dok napokon nisam napravio i probnu vožnju na Streetu 750. Evo i nekih zapažanja.
Sjedajući na motor prvo mi je zasmetao veliki tank. Eto što Iron uradi od čovjeka. Paljenje i prvi kilometri vožnje su me više podsječali na Hondu Shadow nego na mog Irona. Tih i neprepoznatljiv zvuk, lišen ikakvih vibracija. Mjenjač je najgora stvar na motoru, predug mu je hod i cijeli je nekako „mljackav“. Vožnja po gradu je ok. Malac ima dovoljno snage da na svakom semaforu ostavi sve iza sebe, te jako dobre kočnice da me zaustave na slijedećem semaforu. Kad ja kažem dobre onda treba uzesti u obzir da sam uglavnom na vespi sa doboš kočnicama kojih kao i da nema, te na Ironu za kojeg tvrde da su mu kočnice loša stavka. Znači kočnice na Streetu su meni dobre a to ne znači previše.
Izašavši iz gradskih gužvi izbio sam na brdovitu cestu bez previše prometa, s relativno blagim zavojima. Motor me tu iznenadio. S lakoćom je prolazio sve zavoje i uspinjao se uz brdo u višim brzinama. Iz niskih okretaja odlično povlači bez obzira u kojoj si brzini. Samo me je vremensko ograničenje demo vožnje zaustavilo da ne odem ko zna di. Pri povratku sam malo bolje istestirao kočnice s ABSom, i opet im mogu dati visoku ocjenu.
Nešto malo manje od sat vremena i nekih 60ak kilometara su prošli brzo i ugodno. Položaj na motoru koji mi je u početku bio neobičan je na kraju ispao skroz dobar. Tijelo blago prema napred, skoro uspravno, a noge u centralnom položaju. Još da je upravljač malo visočiji bilo bi idealno. Sic je možda malo tvrd ali sam prije toga bio sat vremena na mom bobberskom (lim i koža) sicu pa je ta trvdoća malo upitna.
U nekom zaključku bi rekao da mi je ipak drago što sam na Ironu. Streeta nikad više ne bih kupio. Ali rado bih ga kupio npr sinu ili supruzi kao odličan početnički motor. I naravno da bih se rado ogrebao za koji đir.
