put do zeljave
Evo ga, tu smo se sparkirali, ovdje je ulaz u vojnu bazu
nekad letio, danas trune
ulaz u bazu:
prva zgrada i upozorenja o nadgledanju:
inace moze se proci kroz ova vrata, ali odma metar dalje su jos jedna vrata koja su zakljucana debelim lancem i lokotom.
cesta kroz bazu
par zgrada:
na ovaj put nismo uopce isli, u daljini se moze vidjeti nekakvo igraliste i sprave za vjezbanje.... otuda otkuda smo gledali izgledaju dosta ocuvano, dali ih netko koristi ili ne nemam pojma
isto tako iz tog smjera smo culi motorke, ljudi tamo pile drva i tako
inace ima dosta zgrada, nismo sve istrazivali, no manje vise sve su u katastrofa stanju i raspadaju se.....
upucujemo se prema samom aerodromu:
svakih 50-100m su oznake za opasnost od mina...
tu nailazimo na aznimljiv kostur:
enivej nakon par min voznje se okrecemo, i vracamo se otkud smo dosli i idemo u drugi smjer jel smo pretpostavili da smo fulali za aerodrom
stajemo kod lokalnog dede, njegovog sina i unuka valjda
deda je bio odlicno raspolozen i poprilicno pricljiv
posto se u mjestu nista ne desava, ovo mu je valjda u zadnjih 6 mjeseci najinteresantniji dan bio... unuk ili kaj mu vec je se nikako nije htio slikati s nama nego se skrivao iza tablica od skutera i proucavao auspuhe ili tako neki bog.... moram priznati da dugo nisam cuo da neki deda toliko psuje svog unuka i vrijeda ga
unuk je dobio dobru porciju psovki, ali i dalje je odbijao slikanje.... inace stari mu je cist simpatican, manje vise normalni ljudi... zanimljivo je da peru ves na ruke, dok je pokraj njih kucica koja izgleda kao neka moderna vikendica...
uz upute od dede krecemo dalje i vidimo da i ovdje ima jos ljudi:
i odma dalje prolazimo rampu i dolazimo napokon
ulazi 1, 2 i 3 su na hr strani, ulaz 4 je na bih podrucju i dobili smo stroga upustva da tamo nejdemo.. inace sudeci po slikama koje smo gledali, nekada ulazi nisu bili zatrpani sljunkom, tj moglo se cak i nekim offroad autima unutra, sada se vise nemoze...
baterija i dio ekipe na slici.... cetvri je slikao
inace ja sam u zelenom kombinezonu, preporucljivo je obuci tako nesto jel je unutra mokro i zmazano... to mi je bio neki drugi ili treci sloj odjece ali mi nije bilo nista vruce, cim se ude u tunele je osjetno hladnije... zrak je "tezak" i nije neka ugoda...
najveci problem je slaba priprema, nismo nabavili adekvatne svjetiljke i nismo qrca vidjeli.... unutra ima uzasno puno rupa nekakvih i postoji velika sansa da se covjek polomi unutra....
ovo je kraj piste kod rupe 1.
tu se moze vidjeti kolika je udaljenost od rupe do kraja piste.... isto tako se moze vidjeti i ono sta nas je mucila, tu je drzavna granica i par puta smo presli u bosnu
