bluedreamer
Member
Pisalo se nešto misecima po Kawasaki KLE forumu, o međunarodnom susretu KLEaša u nekom Bormiu.
Rocco i ja smo u jednom trenutku vidili da bi mogli uzet po jedan slobodan dan i otić na taj izletić.
Tema o susretu je rasla i rasla a nama se nije dalo puno čitat, znali smo da jedna grupa Zagrepčana kreće iz Rijeke u petak i da ćemo s njima vođeni dugo planiranom rutom stić do tog nekog Bormia...
Međutim, u sridu popodne (dan prije polaska) zove me Rocco i kaže da su Zagrepčani odlučili ić svi u četvrtak...
nakon par sekundi razmišljanja odgovaran mu "nema problema, tu je Via Michelin.", Rocco s druge strane slušalice vjerovatno karakteristično klima glavom i mrmlja "hrmgh, vidimo se"
Dakle, ukucam polazište i cilj (od Rijeke, naravno, do Rijeke znamo
) i dobijem ovu moćnu rutu, te je printam u 2 primjerka na a4 papir...
Dan 1.
Split-Rijeka
Motori su spremni, mi se pomalo spremamo, radili smo oba ujutro, doduše ja do 13:30 a Rocco do 16:00.
Nismo se sitili pitat jedan drugoga triba li nosit neki alat ili nešto, ma kakav alat, to je Kawasaki KLE :smoke: rezervni dijelovi? ma to je Kawasaki KLE... ima san negdi rezervne zračnice ali nisan više siguran jesu li u mene ili u Jamesa Bonfa, ma neće tribat, to je Kawasaki KLE
GPS? ma imamo kartu s Via Michelina...
pive? ma kupit ćemo putem da se ne mućkaju i stople previše :thumbleft:
Nalazimo se na pumpi na brzoj cesti za Kaštila oko 16:45, spremni da spremniji ne možemo bit :smoke:
Roccu malo curi ulje ali to nas ne zabrinjava…
Iden platit gorivo kad mi tip na kasi slavodobitno kaže, "kartica van je istekla" .... auuuu, ponija san krivu karticu, sve smo savršeno pripremili, rutu, opremu, logistiku a ja krivu karticu uzea, pih....
Rocco, smiren ka i uvik, klimne glavon i kaže, "dignit ću ja keš u Šibeniku, da se sad ne vraćamo"
naravno da se odma slažen s njim jer do Splita ima cilih 6-7 km.
Krećemo za Šibenik, Centar...
Dolazimo u Šibenik, s lakoćom pronalazimo Roccovu matičnu banku... Sidamo na motore, i Rocco pita oćemo li desno ili livo. Ja mu kažen da znan izać iz Šibenika na livo a on kaže ma mora se moć i na desno, to je u smjeru Zadra.
Zaustavljamo neku tetu i pitamo je za upute, može li se desno, kaže ona može ali nemojte falit... kaže ona, prva desno,l druga livo... bla bla.
Pitan ja Rocca "jesi li zapamtija?", a on karakteristično klimne glavon i kaže "hrmgh".
Krenemo, prva desno, druga livo kako ono, vozimo naprid, neka vukojebina, ma ne možemo falit, tabla Drniš, nije dobro....
i onda odnekud pojavi se čovik na Kleu, zaustavimo ga i pitamo za Zadar, a on na tečnom vlaškom "Jebate pa di ćete vi, možete sad jedino priko Skradina"...
nije problem, zafalimo se i put Skradina, dalje do Zadra nekim zanimljivim putevima...
isprid Zadra stižemo oko 8 navecer, i pijemo pivicu za osvježenje, nakon dugog i neizvjesnog puta...
Nastavljamo za Karlobag, ima dosta vitra ali može se lipo vozit…
U Karlobagu pijemo pivicu a oko 10 se već po treći put čujemo sa sada već legendarnim Dgrailachem koji nas obavještava o mogućoj kiši...
Nakon desetak km počinje prvi pljusak, Rocco pita oćemo li oblačit kišnjake, ali ja iskusno procjenjujem da je to samo mali oblak i da nastavimo...
Kiša pada naravno još po ure, mokri smo skroz
kraj Senja stajemo na benzinsku i oblačimo kišnjake i u tom trenutku uočavam da san od opreme i logistike osim prave kartice zaboravija još jedino kišne navlake za noge...
nema veze iman duple cipele
dogovaramo se sa Dgrailachom di će nas čekat. Bez problema se nalazimo s tim divnim čovjekom prepunim Kawasaki Kle duha oko ponoć i po.
Ne mogu virovat da ga nismo slikali, kakav nevjerovatan propust, ali bit će još prilike, sigurno...
Sigurnim tempom vodi nas do prekrasnog stana u potkrovlju, motori su na sigurnom, iza zaključanih vrata.
Teta Jadranka je pripremila prekrasne štrudeliće s vrhnjem, šunkom i sirom, te za one malo otpornije, kombinacija s kulenom umisto šunke.
Jedemo neograničene količine istih a Dgrailach vadi pivice iz frižidera. Možda je procijenija da smo malo nesigurni u rutu pa nas poziva na njegov kompjuter da je zajedno malo razradimo, nudi on nama i kartu Italije, ali nama to ne triba
Slijedi pojačana logistika nevjerovatno preciznim uputama Dgrailacha (ovo je Rocco pisa uz puno "hrmgh"ova )
uz veseli razgovor, dolazi već polako i 3 sata ujutro, a ustajemo oko 7 i čeka nas cili "dan" vožnje, pa polako odlazimo na počinak...
Rocco i ja smo u jednom trenutku vidili da bi mogli uzet po jedan slobodan dan i otić na taj izletić.
Tema o susretu je rasla i rasla a nama se nije dalo puno čitat, znali smo da jedna grupa Zagrepčana kreće iz Rijeke u petak i da ćemo s njima vođeni dugo planiranom rutom stić do tog nekog Bormia...
Međutim, u sridu popodne (dan prije polaska) zove me Rocco i kaže da su Zagrepčani odlučili ić svi u četvrtak...
nakon par sekundi razmišljanja odgovaran mu "nema problema, tu je Via Michelin.", Rocco s druge strane slušalice vjerovatno karakteristično klima glavom i mrmlja "hrmgh, vidimo se"
Dakle, ukucam polazište i cilj (od Rijeke, naravno, do Rijeke znamo
) i dobijem ovu moćnu rutu, te je printam u 2 primjerka na a4 papir...
Dan 1.
Split-Rijeka
Motori su spremni, mi se pomalo spremamo, radili smo oba ujutro, doduše ja do 13:30 a Rocco do 16:00.
Nismo se sitili pitat jedan drugoga triba li nosit neki alat ili nešto, ma kakav alat, to je Kawasaki KLE :smoke: rezervni dijelovi? ma to je Kawasaki KLE... ima san negdi rezervne zračnice ali nisan više siguran jesu li u mene ili u Jamesa Bonfa, ma neće tribat, to je Kawasaki KLE
GPS? ma imamo kartu s Via Michelina...
pive? ma kupit ćemo putem da se ne mućkaju i stople previše :thumbleft:
Nalazimo se na pumpi na brzoj cesti za Kaštila oko 16:45, spremni da spremniji ne možemo bit :smoke:
Roccu malo curi ulje ali to nas ne zabrinjava…
Iden platit gorivo kad mi tip na kasi slavodobitno kaže, "kartica van je istekla" .... auuuu, ponija san krivu karticu, sve smo savršeno pripremili, rutu, opremu, logistiku a ja krivu karticu uzea, pih....
Rocco, smiren ka i uvik, klimne glavon i kaže, "dignit ću ja keš u Šibeniku, da se sad ne vraćamo"
naravno da se odma slažen s njim jer do Splita ima cilih 6-7 km.
Krećemo za Šibenik, Centar...
Dolazimo u Šibenik, s lakoćom pronalazimo Roccovu matičnu banku... Sidamo na motore, i Rocco pita oćemo li desno ili livo. Ja mu kažen da znan izać iz Šibenika na livo a on kaže ma mora se moć i na desno, to je u smjeru Zadra.
Zaustavljamo neku tetu i pitamo je za upute, može li se desno, kaže ona može ali nemojte falit... kaže ona, prva desno,l druga livo... bla bla.
Pitan ja Rocca "jesi li zapamtija?", a on karakteristično klimne glavon i kaže "hrmgh".
Krenemo, prva desno, druga livo kako ono, vozimo naprid, neka vukojebina, ma ne možemo falit, tabla Drniš, nije dobro....
i onda odnekud pojavi se čovik na Kleu, zaustavimo ga i pitamo za Zadar, a on na tečnom vlaškom "Jebate pa di ćete vi, možete sad jedino priko Skradina"...
nije problem, zafalimo se i put Skradina, dalje do Zadra nekim zanimljivim putevima...
isprid Zadra stižemo oko 8 navecer, i pijemo pivicu za osvježenje, nakon dugog i neizvjesnog puta...
Nastavljamo za Karlobag, ima dosta vitra ali može se lipo vozit…
U Karlobagu pijemo pivicu a oko 10 se već po treći put čujemo sa sada već legendarnim Dgrailachem koji nas obavještava o mogućoj kiši...
Nakon desetak km počinje prvi pljusak, Rocco pita oćemo li oblačit kišnjake, ali ja iskusno procjenjujem da je to samo mali oblak i da nastavimo...
Kiša pada naravno još po ure, mokri smo skroz
kraj Senja stajemo na benzinsku i oblačimo kišnjake i u tom trenutku uočavam da san od opreme i logistike osim prave kartice zaboravija još jedino kišne navlake za noge...
nema veze iman duple cipele
dogovaramo se sa Dgrailachom di će nas čekat. Bez problema se nalazimo s tim divnim čovjekom prepunim Kawasaki Kle duha oko ponoć i po.
Ne mogu virovat da ga nismo slikali, kakav nevjerovatan propust, ali bit će još prilike, sigurno...
Sigurnim tempom vodi nas do prekrasnog stana u potkrovlju, motori su na sigurnom, iza zaključanih vrata.
Teta Jadranka je pripremila prekrasne štrudeliće s vrhnjem, šunkom i sirom, te za one malo otpornije, kombinacija s kulenom umisto šunke.
Jedemo neograničene količine istih a Dgrailach vadi pivice iz frižidera. Možda je procijenija da smo malo nesigurni u rutu pa nas poziva na njegov kompjuter da je zajedno malo razradimo, nudi on nama i kartu Italije, ali nama to ne triba
Slijedi pojačana logistika nevjerovatno preciznim uputama Dgrailacha (ovo je Rocco pisa uz puno "hrmgh"ova )
uz veseli razgovor, dolazi već polako i 3 sata ujutro, a ustajemo oko 7 i čeka nas cili "dan" vožnje, pa polako odlazimo na počinak...
