2W
Active member
Evo da i ja probam sa jednim laganim putopisom , pa kako ispadne . Odlučija sam obrađivati dan po dan u wordu te tako i postavljati na forum .
Pravopisne greške mi ne ispravljajte :jesus:
Začetak ideje :
Rumunjska i Transilvanijske Alpe su mi već par godina bile tiha patnja . Bilo je samo pitanje dobroga trenutka kad ču se uputiti prema več globalno poznatim cestovnim dionicama Transalpina i Transfagarasan.
Odluka da se ide u lito 2016 je pala negdi u 10. ili 11. misecu 2015 dok smo se kolega i ja prisječali (negdi na sidrištu isprid egipatskog Port Saida) momenata sa trodnevne đite po Crnoj Gori . Sve je krenilo od toga kad je reka : - a tribalo bi to isto ponoviti i dogodine . Nije mi puno tribalo da ispalin : -RUMUNJSKA .
I to je bilo to , sve je ostalo na tome da se na lito dogodine ide u Rumunjsku .
Do 03.07.2016
Nikakve posebne pripreme ni planiranja nije bilo , ali neke san stvari odlučija na motoru ( TDM 900 ) malo poboljšati .
KUFERI – nikad nije previše mista za prtljagu , a torbe nisu dolazile u obzir . Na điti sa ženom po SLO i AUT ima san posuđene torbe i na kraju me nisu oduševile . Kuferi su nešto sigurnija opcija , za skini/stavi torbe se ne mogu miriti sa njima , a o vožnji po mokrome i pranju nakon namakanja ne moram ništa govoriti .
Na kraju sam montira za mene optimalne KAPPA K22N sa otvaranjem odozgo , pa je i to bilo zgodno .
PREDNJI ZUPČANIK – natovaren ili sa suputnikom , negdi u brigu po prijevojima ja i TDM bi se uvik nekako natezali sa kvačilon , gason , šaltanjima .... nije to bilo to . Čisto da motoru olakšan posa i dam mu malo elastičnosti , odlučija sam ugraditi prednji zupčanik sa „zubon manje“ i onako na prvu me to odma bilo oduševilo . Cili motor ka da je prodisa , dobija živost na gasu , momenat i na nešto nižima okretajima . Nakon dva đira ovo lito (Rumunjska i do Bosne sa ženom ) mogu reči da to bija dobar potez .
PODIZAČI VOLANA – naručija ih priko ebaya iz Turske 22mm UP ; 16mm BACK . Kako da ne .... montira ih , ali sajle i kabeli se ne slažu sa pridošlicama . Skoro ih bacam u kantun , ali sam odlučija da ih okrenem put naprid i .... BINGO ... sida sve na svoje misto , položaj ruku puno bolji , osječaj na motoru „močniji“ .... idemo dalje.
NOSAČ ZA MOB'TEL – mejd in čajna from ibej , da se nađe .... nikad se ne zna . Na kraju san više koristija mobitel nego Garmina kad bi tribalo doči na adresu prenočišta . Na mobitelu sam ima probnu aplikaciju NAVIGON by Garmin koja me oduševila točnošču i detaljima (+5).
VEČ SPOMENUTI ĐIR DO BOSNE – nije baš priprema za put , ali prije solo đira dobro je i ženu negdi odvesti .... čisto onako
.... avansno .
Koja slika iz Bosne:
03.07.2016
Niti šta čujem , niti koga vidim , niti išta registriran šta se ne tiče sutrašnjega polaska . Gledam je li sve na svome mistu , trpam stvari po kuferima na motoru ..... gače , jaketa , kaciga , bičve , mudante , majica , tank torba po kauču ... ujutro samo sve navući na sebe , sisti na motor i .... bjež .
04.07.2016
Diga se oko 6:30 . Spava san dobro , obavija sve jutarnje radnje , poija palačinku , navuka robu , poljubija ženu i dicu ... sve u nekoj laganoj priši .... samo da se šta prije nađem na motoru .
Krečem auto putem (kojega ne volim) put Ploča di me čeka Roman , več prije spomenuti kolega sa broda , koji če na ovaj đir sa svojim BMW-om K1200RS . Do Ploča je bilo hebeno naporno zbog vitra koji me je u par navrata skoro otpuha sa ceste .
U Pločama se ne zadržavamo previše , te nakon kave bacamo koju uvodnu sliku i krečemo na put .
Granicu sa BiH prelazimo u Metkoviću te laganim tempom vozimo prema Mostaru i poslije put Sarajeva di čemo napraviti dogovorenu stanku za ručak . Vitar nas prati cilim putem i malo narušava idilu . Cesta od Mostara do Jablanice mi je uvik bila onako posebna otkad sam je prvi put proša autom.
U Jablanici livamo gorivo i pravimo prvu pauzu za kavu u restoranu Zdrava Voda .... janjetinu smo priskočili .... jer nemoš priko Sarajeva , a da nisi sta na ćevape .
Nakon nekih po sata guštanja u pogledu na Neretvu , sidamo opet na motore i idemo put Konjica kroz kojega samo prolazimo . Putovanje dalje prema Sarajevu smo odradili laganim tempom , ali kad smo došli nadomak grada shvatili smo da če nam faliti dana . Šta smo se više približavali centru , gužva je bila sve nesnosnija , sve dok nismo zapeli u totalni krkljanac . Ne znam koliko smo se probijali do Baščaršije , ali do nje smo se dovukli sprženi , zakuvani i doslovno satraveni .
Ko je moga znati za sutrašnji Bajram .
Zato su ćevapi u Želje sili ka budali triska , a piva u kafiću nasuprot još i bolje .
Đir po Baščaršiji i pali dalje .
Sljedeća postaja bila je Višegrad . Gledajući kartu nismo bili sigurni da li ići preko Pala i Goražda ili priko Romanije . Na kraju smo zalomili livo prema Romaniji i zbog ceste kojom smo prolazili nije nam bilo ža . Odavde je tek za mene počelo ono pravo . Prekrasni planinski pejzaži i vožnja uz Rakitnicu i Drinu učinila me u tome trenutku potpuno ispunjenim.
Oko 17:30 stižemo u Višegrad , slikajemo malo most i pravac na pivu . Guštan u svakome gutljaju , a kasnopopodnevna idila pojačava dojam . Konobar .... može još po jedna . I onda dolazi momenat kad ti se ništa neda a put čeka .
Nakon ure i po vrimena palimo motore i idemo dalje prema granici sa Srbijom , te dalje na Užice i Čačak . Pred Čačak stižemo nešto kasno ... možda čak i blizu 9 ... umorni i satraveni ... shvačam da nas je prvi dan zajeba . Roman zove prijatelje koji žive u Lapovu kod Kragujevca da teško da se vidimo taj dan , ali ljudi inzistiraju da nastavimo i govore da ništa ne brinemo za smještaj . I tako na jedvite jade nastavljamo put . Ta dionica mi je bila najnapornija ikad , jer daleko mi je bilo 7 ujutro kad sam sija na motor a umor i nočna vožnja su činile svoje .
Do Lapova nas vodi navigacija sa mobitela te se nalazimo sa Romanovim prijateljima koji su nas ugostili ka kraljeve . Samo smo se skinili sa motora , popili pivo i onako u motorističkoj robi nas je potrpalo u auto. Stajemo kraj nekakvog seoskog domačinstva di nas je čeka jedan od najboljih roštilja koji san proba . Pljeskavica od kila , mišano meso , sirevi , salata i piva ...... život je lijep .
Nedugo nakon jela umor nas svladava , vračamo se po motore , te nam taj jako ugodan bračni par pokazuje kuču koju su nam gospođin brat i njegova žena ostavili na raspolaganje .... gostoprimstvo na kvadrat . Nakon tuširanja jedva se dovlačim do postelje ....padam .... mrak ....... zzzzz ....hrrrk...
Približna ruta prvog dana :
To be continued .......
Pravopisne greške mi ne ispravljajte :jesus:
Začetak ideje :
Rumunjska i Transilvanijske Alpe su mi već par godina bile tiha patnja . Bilo je samo pitanje dobroga trenutka kad ču se uputiti prema več globalno poznatim cestovnim dionicama Transalpina i Transfagarasan.
Odluka da se ide u lito 2016 je pala negdi u 10. ili 11. misecu 2015 dok smo se kolega i ja prisječali (negdi na sidrištu isprid egipatskog Port Saida) momenata sa trodnevne đite po Crnoj Gori . Sve je krenilo od toga kad je reka : - a tribalo bi to isto ponoviti i dogodine . Nije mi puno tribalo da ispalin : -RUMUNJSKA .
I to je bilo to , sve je ostalo na tome da se na lito dogodine ide u Rumunjsku .
Do 03.07.2016
Nikakve posebne pripreme ni planiranja nije bilo , ali neke san stvari odlučija na motoru ( TDM 900 ) malo poboljšati .
KUFERI – nikad nije previše mista za prtljagu , a torbe nisu dolazile u obzir . Na điti sa ženom po SLO i AUT ima san posuđene torbe i na kraju me nisu oduševile . Kuferi su nešto sigurnija opcija , za skini/stavi torbe se ne mogu miriti sa njima , a o vožnji po mokrome i pranju nakon namakanja ne moram ništa govoriti .
Na kraju sam montira za mene optimalne KAPPA K22N sa otvaranjem odozgo , pa je i to bilo zgodno .
PREDNJI ZUPČANIK – natovaren ili sa suputnikom , negdi u brigu po prijevojima ja i TDM bi se uvik nekako natezali sa kvačilon , gason , šaltanjima .... nije to bilo to . Čisto da motoru olakšan posa i dam mu malo elastičnosti , odlučija sam ugraditi prednji zupčanik sa „zubon manje“ i onako na prvu me to odma bilo oduševilo . Cili motor ka da je prodisa , dobija živost na gasu , momenat i na nešto nižima okretajima . Nakon dva đira ovo lito (Rumunjska i do Bosne sa ženom ) mogu reči da to bija dobar potez .
PODIZAČI VOLANA – naručija ih priko ebaya iz Turske 22mm UP ; 16mm BACK . Kako da ne .... montira ih , ali sajle i kabeli se ne slažu sa pridošlicama . Skoro ih bacam u kantun , ali sam odlučija da ih okrenem put naprid i .... BINGO ... sida sve na svoje misto , položaj ruku puno bolji , osječaj na motoru „močniji“ .... idemo dalje.
NOSAČ ZA MOB'TEL – mejd in čajna from ibej , da se nađe .... nikad se ne zna . Na kraju san više koristija mobitel nego Garmina kad bi tribalo doči na adresu prenočišta . Na mobitelu sam ima probnu aplikaciju NAVIGON by Garmin koja me oduševila točnošču i detaljima (+5).
VEČ SPOMENUTI ĐIR DO BOSNE – nije baš priprema za put , ali prije solo đira dobro je i ženu negdi odvesti .... čisto onako
.... avansno .Koja slika iz Bosne:
03.07.2016
Niti šta čujem , niti koga vidim , niti išta registriran šta se ne tiče sutrašnjega polaska . Gledam je li sve na svome mistu , trpam stvari po kuferima na motoru ..... gače , jaketa , kaciga , bičve , mudante , majica , tank torba po kauču ... ujutro samo sve navući na sebe , sisti na motor i .... bjež .
04.07.2016
Diga se oko 6:30 . Spava san dobro , obavija sve jutarnje radnje , poija palačinku , navuka robu , poljubija ženu i dicu ... sve u nekoj laganoj priši .... samo da se šta prije nađem na motoru .
Krečem auto putem (kojega ne volim) put Ploča di me čeka Roman , več prije spomenuti kolega sa broda , koji če na ovaj đir sa svojim BMW-om K1200RS . Do Ploča je bilo hebeno naporno zbog vitra koji me je u par navrata skoro otpuha sa ceste .
U Pločama se ne zadržavamo previše , te nakon kave bacamo koju uvodnu sliku i krečemo na put .
Granicu sa BiH prelazimo u Metkoviću te laganim tempom vozimo prema Mostaru i poslije put Sarajeva di čemo napraviti dogovorenu stanku za ručak . Vitar nas prati cilim putem i malo narušava idilu . Cesta od Mostara do Jablanice mi je uvik bila onako posebna otkad sam je prvi put proša autom.
U Jablanici livamo gorivo i pravimo prvu pauzu za kavu u restoranu Zdrava Voda .... janjetinu smo priskočili .... jer nemoš priko Sarajeva , a da nisi sta na ćevape .
Nakon nekih po sata guštanja u pogledu na Neretvu , sidamo opet na motore i idemo put Konjica kroz kojega samo prolazimo . Putovanje dalje prema Sarajevu smo odradili laganim tempom , ali kad smo došli nadomak grada shvatili smo da če nam faliti dana . Šta smo se više približavali centru , gužva je bila sve nesnosnija , sve dok nismo zapeli u totalni krkljanac . Ne znam koliko smo se probijali do Baščaršije , ali do nje smo se dovukli sprženi , zakuvani i doslovno satraveni .
Ko je moga znati za sutrašnji Bajram .
Zato su ćevapi u Želje sili ka budali triska , a piva u kafiću nasuprot još i bolje .
Đir po Baščaršiji i pali dalje .
Sljedeća postaja bila je Višegrad . Gledajući kartu nismo bili sigurni da li ići preko Pala i Goražda ili priko Romanije . Na kraju smo zalomili livo prema Romaniji i zbog ceste kojom smo prolazili nije nam bilo ža . Odavde je tek za mene počelo ono pravo . Prekrasni planinski pejzaži i vožnja uz Rakitnicu i Drinu učinila me u tome trenutku potpuno ispunjenim.
Oko 17:30 stižemo u Višegrad , slikajemo malo most i pravac na pivu . Guštan u svakome gutljaju , a kasnopopodnevna idila pojačava dojam . Konobar .... može još po jedna . I onda dolazi momenat kad ti se ništa neda a put čeka .
Nakon ure i po vrimena palimo motore i idemo dalje prema granici sa Srbijom , te dalje na Užice i Čačak . Pred Čačak stižemo nešto kasno ... možda čak i blizu 9 ... umorni i satraveni ... shvačam da nas je prvi dan zajeba . Roman zove prijatelje koji žive u Lapovu kod Kragujevca da teško da se vidimo taj dan , ali ljudi inzistiraju da nastavimo i govore da ništa ne brinemo za smještaj . I tako na jedvite jade nastavljamo put . Ta dionica mi je bila najnapornija ikad , jer daleko mi je bilo 7 ujutro kad sam sija na motor a umor i nočna vožnja su činile svoje .
Do Lapova nas vodi navigacija sa mobitela te se nalazimo sa Romanovim prijateljima koji su nas ugostili ka kraljeve . Samo smo se skinili sa motora , popili pivo i onako u motorističkoj robi nas je potrpalo u auto. Stajemo kraj nekakvog seoskog domačinstva di nas je čeka jedan od najboljih roštilja koji san proba . Pljeskavica od kila , mišano meso , sirevi , salata i piva ...... život je lijep .
Nedugo nakon jela umor nas svladava , vračamo se po motore , te nam taj jako ugodan bračni par pokazuje kuču koju su nam gospođin brat i njegova žena ostavili na raspolaganje .... gostoprimstvo na kvadrat . Nakon tuširanja jedva se dovlačim do postelje ....padam .... mrak ....... zzzzz ....hrrrk...
Približna ruta prvog dana :
To be continued .......
