confusedbikefan
Guest
Zeleni ZX9R je bio prvi veliki motor na koji sam sjeo i provozao. Moj prijatelj Boro je odlucio kupiti motor,bio je stariji 7 godina od mene i to mu je bio prvi motor ikad. Rekao mi je-kad ga dovezem,ti ga prvi probas... I stvarno jedan dan na poslu,taman krecem na turu,a pred kamion staje zeleni motor,skida kacigu,ajde prijatelju,sjecas se sta sam ti obecao? Drhtim...tresem se. Kaze mi-polako do kraja ulice i nemoj,nemoj da te zmija ujede da das gas,sjedam,jbt koliko je to,pogle rezervar... Znam teoriju,pa to je veliki MZ ,ubacujem u prvu,lagano pustam kvacilo krecem uz visemetarsko pomaganje nogama,par milimetara gasa,trzaj zum,druga opet trzaj zum,treca,zum,cetvrta zum... Da se razumjemo mozda sam ga pustio do 4000-5000okr. I mozda odvrnuo cetvrtinu gasa,ali to je bilo dovoljno da me pukne adrenalin kao nikad do tad... Pa sta je ovoooo,pa to nije moguce,kako to ide...!!! koji MZ, koji jbni MZ???? Vracam mu motor,tresem se,ne nalazim rjeci,smije mi se...Taj dan sam se zakleo sam sebi,necu jesti,necu piti,necu srati,al motor cu imati. To je bio taj moment,tih par minuta je taj klik zbog kojeg i sad vozim motore... Vodjen tim ludilom koje mi se usadilo u glavu trebalo mi je oko mjesec dana da iskopam lovu i kupim si motor,ali onaj osjecaj kada sam prvi put krenuo i dao gas nikad vise... eeee samo sekund da mi je sad... Negdje sam procitao nesto o heroinu,da te prvi put razvali,a svaki iduci put osjecaj je sve slabiji i slabiji dok ga na kraju uzimas samo da bi zadovoljio potrebu,ovisnost... Zvuci poznato?
