Moja prva voznja Thunderbirdom

Back

krsta63

New member
1975.Imam 12 godina (maloletnici citajte 22).Duze vreme proucavam ocev Triumph u dvoristu.Kupujem tehniku voznje sa zadnjeg sedista.Nakon provale hrabrosti i bezuspesnog klackanja na kurbli dovodim gabaritnog druga starijeg tri godine.Sa 80 kg uspeva da upali i dok nije prosetao na stenderu do donjeg dela dvorista skacemo na motor,ja kao vozac,on kao kickstarter na zadnje sediste.Nakon nekoliko cimanja skidam kapicu sa jedne svecice i pocinje voznja.Dok pisem vraca mi se osmeh na lice.Sreca,sreca,radost,uzivancija.Posto je sreca trajala duze od planiranog vracam motor nekoliko minuta pre ocevog povratka sa posla.Hladimo ga vodom.Na samom ulasku u dvoriste otac postaje sumljicav zasto dva zevzeka peru motor.Prilazi pipa jednu granu-nista,pipa drugu izduvnu i naglo cima ruku.Cimanje ruke je potrajalo duze ali po mojim obrazima i pozadini.Te noci sam se uspavao u mislima vracajuci celu voznju i pronalazenjem polozaja u kome telo najmanje boli.Sutra odlazimo do prodavnice i otac kupuje Tomos cross 50 junior.MOJ MOTOR!!!verovatno je tokom noci video moj :D na licu.
 
Zar si se učio na Triumphu Thunderbirdu 6T od 650 ccm? Pa ti stvarno imaš pedigre.Ja sam si ga kupio tek pod stare dane...,
 
Igrom slucaja.Kroz dvoriste su prolazili Triumph-i.Iz porodilista sam donesen u sobu gde je stajao Bonnie.Tog prvog je otac vozio stisnutih zuba.Plasio se da ne puknu spoljasne jer su bile potpuno celave. Citiram :...samo su imale neke rupice sa strane.. :?
Pored ucenja na Englezu danas nisam siguran da ih volim.Mozda zbog prepitivanja gradiva posle prve voznje.
 
Ja samo njih preferiram iako imam i japance.Meni je paralel Twin melem...ti si onaj sa napoliranim suzukiem koji vozi utrke classic...ili nisam dobro procijenio?
 
Da.Zbog svoje neustrasivosti,citaj gluposti,morao sam da se obuzdam sa slabasnim agregatom,serijskim,a da mu ga dam po look-u.Zimus....
 
Bio si ispred mene ili kako je bilo?!
 
Ovako.Vrsac,prva trka 2010.paklena vrucina.Pocetak trke interesantan.Sa svakim krugom sve dosadnija.Smisljam izazov.U zadnjem krugu gasim motor.Ostalo je samo trecina kruga.Okrecem se i sa druge strane staze vidim Nortona.Dobro je,nas obracun moze da pocne.Guram motor do cilja na 50 stepeni.Neizvesno do samog kraja.Priznajem da sam se trudio,svom snagom sam gurao.Norton se priblizava,ni cilj nije daleko.Na kraju u fotofinisu Norton prolazi ispred.Precenio sam se ali pruzam ruku i cestitam.
Jedva cekam sledeci okrsaj.Nece biti iznenadjenja,isti izazov.Malo promenjen.Znam da posle pedesete covek eksponencijalno postaje mudriji (sporiji po krugu),zbog toga cu zadnju trecinu kruga da guram sa delimicno izlecenim kolenom.Mislim da je fer. :wink:
 
Jako dobro, slično sam i ja prošao, ali sam uhvaćen na izlasku iz dvorišta.
Razgovor poslije je tekao kao i Tvoj.
 
You must log in or register to reply here.
Top Bottom