Panhellenic 2014.

Back
doktor dare

doktor dare

Active member
Pokusavam doci do bilo kakvih informacija, ali ih realno ima vrlo malo (pogledao sam teme na forumu od ranijih godina)...Ima li neko neka svezija iskustva, da li neko namerava ici?
Ja sam planirao, bez plana, samo spontano...

https://translate.google.rs/translate?sl=el&tl=en&js=y&prev=_t&hl=sr&ie=UTF-8&u=http%3A%2F%2Fwww.bikerspirit.net%2Fmain%2F%3Fp%3D29505&edit-text=&act=url

 
Os biker said:
Ako nije kasno, posalji Asq-u pp na nasem forumu, on je bio 2 puta na Panhellenicu :wink:
Click to expand...

Bio i vratio se, super provod i namunjene hayabuse!  (y)

PS. postavicu nesto vise...samo dok prodje sezone posla...
 
Evo konacno i kratkog putopisa...sa malo zakasnjenja...

Sve ove godine voznje motora, povremeno cujem o tamo nekom velikom skupu u Grckoj koji se svake godine organizuje na razlicitom mestu. Od informacija uglavnom nista, i na netu gotovo zanemarljivo. Ove godine, nekako se termin odrzavanja skupa, a to je uvek na pravoslavne Duhove koji su klizni praznik, poklopi sa terminom koji mi odgovara za neku produzenu vikend voznju. Uz to i mesto odrzavanja garantuje dobru voznju do tamo i nazad...kroz Albaniju do dole, a preko Grckih planina i Makedonije nazad.

Ekipa se sastoji od nas dvojice, Glodjo sa Varaderom i ja sa Stromom, inace smo dosta kilometara napravili zajedno.
Krenuli smo u sredu 4. juna sa idejom da idemo preko Crne Gore, da udjemo u Albaniju sa severne strane Skadarskog jezera i da se spustimo juzno dokle stignemo. Prosli smo kroz Skadar, Drac, Fier i nasli smestaj u Vlori (Valoni). Nismo puno slikali i vrlo malo smo se zadrzavali, ali opsti utisak je iznad ocekivanja. Posto mi je ovo prvi put u Albaniji, moram da priznam da sam imao malo skromnija ocekivanja. Glodjo je bio pre 7-8 godina i kaze da se od tada dosta toga promenilo. Infrastruktura se razvija ubrzano, ali jos uvek nedovoljno, sto se ne bi moglo reci za turisticka mesta.
Prvi veci grad kroz koji smo prosli je Skadar. Ono sto mi se posebno dopalo je puno zelenila i prilicno veliki broj ljudi na biciklama...ne onim starim, raspalim, vec pravim city-bikeovima. Drac je solidno veliki primorski grad i luka koji lezi u zalivu cijom citavom duzinom od nekih 10-11km je red novih hotela modernog izgleda. Prvobitno sam mislio da cemo nociti u nekom od tih hotela, ali kako smo imali jos vremena na raspolaganju, spustili smo se do Vlore. Grad po malo podseca na Drac jer isto tako lezi u zalivu. Kako smo stigli predvece, reke turista su se kretale setalistem uz more. Mi smo se lagano vozili uz more i negde pri kraju zaliva smo nasli odlican smestaj po veoma prihvatljivoj ceni, nocenje sa doruckom za nas dvojicu 25€. U pitanju je mali porodicni hotel sa veoma ljubaznim osobljem i dvoristem gde smo parkirali motore.




 
Kako je put do Vlore uglavnom vodio kroz ravnije krajeve i to delom glavnog puta koji se zadnjih godina pretvara u autoput, najzanimljiviji deo puta kroz Albaniju tek pocinje.
Od Vlore polako pocinje uspon u planine koje po lepoti uopste ne zaostaju za Alpskim prevojima. Ubrzo put prelazi na stranu prema moru i vrlo cesto je pogled velicanstven. Plaze pored kojih prolazimo su takodje nesto sto bih voleo u buducnosti da posetim. Odmah mi se po glavi zavrtela misao da bi prvom prilikom dosao na neki produzeni vikend sa zenom...motorom.
Cini mi se da je juzni deo Albanije, pocevsi od Vlore, vecinski hriscanski, i katolicki i pravoslavan. Put nas provodi kroz mala zivopisna sela na obroncima planina i vrlo cesto prolazimo pored raznih crkava.






































 
Od Sarandea biramo put pored Butrinta, veoma uzak ali barem ide kroz lepe predele. U jednom delu, pruza se odlican pogled, a vec sledeci trenutak dolazimo do makadama i to konkretnog. Sva sreca pa ga nije bilo previse, tek par kilometara. Sa makadama se ukljucujemo na najmoderniju magistralu i eto nas na Grckoj granici.







 
U kamp gde se organizuje Panhellenic stizemo prilcno brzo.
Skup se odrzava u kampu "Drepanos", koji se naazi na malom poluostrvu oblika prsta i na 3km je od Igumenice. Sam prostor je odlican i tesko da moze biti bolji...kamp je opremljen svime sto treba, uz to ima dosta hladovine, plazu na kojoj je postavljena bina i dovoljno prostora da se smesti gomila satora.
Zvanicno, skup traje od srede do ponedeljka, 4-9.juna. U Grckoj je tada drzavni praznik pa se racuna i na slobodne dane. Nasa prvobitna ideja je bila da stignemo u cetvrtak vece, kako bi na skupu bili u petak i subotu pa u nedelju kuci. Medjutim, mi smo stigli prilicno rano vec u cetvrtak oko podneva. Kamp se tek lagano postavljao i jos uvek nije bilo previse posetilaca.
Ulaz na skup je kostao u cetvrtak 50€ (u petak 45€, subotu 40€, nedelju 30€) i za to se dobija majca, nalepnica i znacka. Kontrola na ulazu je prilicna, imate narukvicu, nalepnicu na motoru i jedan kupon sa bar kodom sa kojim podizete suvenire i koji se povremeno kontrolise na ulazu. Prema recima jednog bikera koji je bio prethodnih godina, cene ulaza su bile oko 10€, pa ostaje nejasno zasto je ove godine cena ulaza tako visoka. Vec u petak uvece veliki broj satora je bio podignut u sumarku ispred ulaska u kamp, verovatno odbijajuci da plate tako visoku cenu ulaza.
Ostale cene u kampu su bile prilicno popularne...pivo 0,33 u konzervi 1,5€, jedan stapic suvlakija 1,5€, u restoranu u kampu su pripremani obroci za rucak, citav rucak 6-7€...
Ispred kampa zaticemo motor nasih tablica, i kasnije upoznajemo tipa u kampu, vranjanac Goran Manasija.



 
Malo smo se promuvali i do grada...citav red kafica i restorana...pitao sam se gde su svi ti ljudi kada Igumenica nije bas turisticko mesto, vec luka.
Pored kampa je dugacka plaza i u blizini je odlican beach-bar.
Uvece po neko pivo i svirka.







































 
Ujutru prvo kupanje pored kampa, pa obilazak kampa. Od juce se pocelo puniti solidno. Mnogi dolaze u vecem drustvu, ponesu i tende i stolove i stolice, rostilje i ostalu kamp opremu...preko dana na plazi, uvece rostiljanje uz pice, tako da ovaj skup bas deluje kao produzeni vikend.
Kasnije smo otisli do grada na giros, pa da vidimo gde cemo na voznju.























 
Iz igumenice smo se provozali do letovalista Sivota, i otisli do obliznje plaze gde smo kulirali veci deo dana. E tu je vec voda bila ledena. Na povrsini jos i nekako, ali kada se noge spuste u dubinu, bukvalno kao u led. Ipak sam uspeo da se okupam citava dva puta.























 
Kada smo se vratili, vec se pocela praviti guzva ispred kampa. Gomila najraznoraznijih motora. Trend koji je vodeci u ovom trenutku su R-ovi, a ponajvise Hayabusa, sa produzenim zadnjim viljuskama i spusteni na trouglovima. Pravi alat za divljanje i potpisivanje na pravcu. Dosta tih motora je stiglo na prikolicama, sa samo jednim ciljem...
U kampu postoji i poligon gde stunt-eri citavog dana zabavaljaju posetioce. Tu je i servis za zamenu guma i po neki promo-stand bez mogucnosti kupovine.























 





















Obzirom da smo dosli ranije nego sto smo planirali, a i iskulirali smo dobro u petak preko dana, odlucili smo da podjemo u subotu ujutru. Vec u petak uvece je bila tolika gungula, kako u kampu tako i ispred gde su se odrzavali performansi u stilu ko ce duze da potpisuje. Izbori muzike za nasa ocekivanja u najmanju ruku neobican. Zapravo obican, ali nismo ocekivali na skupu, iako ovo nije klasican moto skup. Bilo je tu svega, od hip-hopa, rocka, bluesa, grckog popa, grcke nacionalne...Isto tako prisustvo klubova nije naglaseno, svega 2-3 grcka kluba, i mi iz Srbije...pored mene i vranjanca i jedan sremac sa kojim nikako da se sretnemo.
Sve u svemu, dosta drugacije i lepo...lezerno...u kombinaciji sa morem, plazama, muzikom...dobra prilika za one koji bi da probaju nesto drugacije, i koji su se zasitili klasicnih moto desavanja.
Kasnije sam se cuo sa vranjancem...u subotu je bila jos veca guzva i kamp se napunio do kraja, a u nedelju uvece su se sa bine zahvaljivali svim posetiocima i klubovima, gde su i nas procitali (na ulasku se popunjava prilicno detaljan formular sa generalijama).
 
Od Igumenice idemo starim putem do Ioannine...cist uzitak, put koji je opusteo od kako je pusten u upotrebu autoput.



 
Od Ioannine opet starim putem preko Metsova prema Graveni. Pravimo pauzu za klopu na izlasku iz Ioannine, sa pogledom na jezero.













 
Na vrhu prevoja pravimo pauzu u kafanici gde sam svracao 2007. prilikom povratka sa Krfa...i dalje je lep pogled.





 
Sledeca stanica je Kastorija. Tuda sam prosao pre nekolko godina, delovalo mi je lepo, pa sam sada iskoristio priliku da svratim, osetim delic atmosfere i popijem kafu u jednom od kafea na jezeru. Grad je stvarno specifican i odise posebnom atmosferom.





















 
Od Kastorije smo odbrali dosta leppe puteve za voznju i ubzo smo bili na Ohridu. Setnja, poseta poznatoj kafani, svracanje do jos poznatijeg Neima...Skoro svake godine smo na Ohridu, tako da nisam slikao. Sutradan povratak preko Mavrova, i poznatim putem kuci smo predvece.

U kompletu odlicna voznja, lepi predeli i dobar povod za produzeni vikend.

























 
You must log in or register to reply here.
Top Bottom