chus
Active member
Nije ni putopisno, nije ni tehnicki, niti sam ja neki literarni tip al se spominje motor pa valjda moze bit postano 
Dragi Deda Mraz, pisem ti ovo pismo jer mislim da sam zasluzila bolji poklon nego lani. Ako se sjecas lani si mi poklonio porezno rjesenje i temperaturu 39,2. Kako sam ove godine bila dobra, nisam se svadala sa babama po salterima, nisam ulazila u diskusije sa stricekim u plavom zasto su zaustavili bas mene a ne onog debila koji krivuda trideset na sat preko dvije trake i slicno, i nisam gadala dizalicom onog mandleka na tehnickom koji je upisao krivi jmbg u papire od motora pa smo morali cekati jos par dana da se sve obavi, zamislila sam da mi doneses nesto konkretno. Znas da smo muzek i ja konacno kupili motora. To je sad nas prvi, pravi motor, s njim smijemo i van dvorista pa i preko granice jer je uredno registriran, iako nema naljepljenu onu glupu naljepnicu od tehnickog. Uz motora smo odmah narucili i neku dodatnu opremu, s obzirom da ne znam da li ti znas engleski opisat cu ti to na naski, narucili smo si druge lampe, pa onda one male zgodne kroveke za lampe i zmigavce da kisa ne pada po njima, narucili smo i one stange koje kakti cuvaju motora i onaj guba naslom za koji se rolerice drziju kad ih vuces po cesti. Stricek je rekao da ce to biti isporuceno kroz par dana ali cekali smo puno vise od toga. Evo jos jedan dokaz da sam bila dobra, nisam isla tamo prijetiti striceku prodavacu nego sam ga samo zivkala na telefon dok konacno nije nazvao i javio da je oprema dosla.
U meduvremenu smo si nasli garazu u kvartu, gazda ne trazi puno love ali kak je garaza zatvorena zicanom mrezom a na vratima su decki postavili laminata koji lagano otpada onda sam isla u limariju da mi zrezu limove na dimenzije koje mi trebaju da sakrijem motora od nezeljenih pogleda i eventualnih sustanara koji po zimi vole papati kablove. To zadovoljstvo me kostalo ko dobre motoristicke cizme pa se jos uvijek vozim u onim starima. S obzirom da sam ja mala i ne dosegnem ni do polovice visine stropa muzek je reko nek ostanem doma na internetu trazit di ima schubertica za njegovu bulju a on bu sa svojim starim poskidal te laminate i postavil limariju tam di treba. Nakon dve vure mrdanja po garazi svekar je platil danak u krvi, opizdil je glavom u laminate koji su visili s vrata, laminati su se spizdili dole al sva sreca ne po motoru nego po muzekovim ledima, na motoru nema niti jedne recke, niti jedne kapi svekrove krvi. Ja sam u meduvremenu zakljucila da se schubertica ipak najvise isplatiti kupit kod sepica, bar po trenutnim cijenama koje nude stranjski ducani, al dok ne najdemo vremena otic do njega muzek bu se i dalje vozil s onom nolanicom koja je zgrebana po viziru jer je po ljeti opal sa skutera. Vrag ti jebi kinesko smece. I tak, nakon kaj smo zmontirali sve ono na motora, zaprli garazu skoro do kraja, naime, u zaru borbe sa popnitnama onaj drek kaj se stisce je puknul i morali smo otic kupit novi, dosla je i nedjelja.
Prijatelj nas je zval na kavu u Goricu oko 12 i kak je bilo prekrasno vrijeme za ovo doba godine odlucili smo, naravno, otic motorom. Mislila sam si da bi moglo bit malo nategnuto s vremenom jer bi kakti u pol dva trebali bit kod mojih na rucku u Samoboru a motora kakti ne bi trebalo tiskati prek devet banki prvih soma kilometri niti do pola gasa al jebiga. Prvo mi je trebalo pol vure da opce zakopcam sve to kaj treba. Nikad se do sad nisam vozila na motoru skoro pod punom ratnom spremom. Obicno kad bi se islo negdje to bi bilo ljeto, vrucine za poludit pa samo nabijes kacigu na glavu i zakeljis bubreznjak i prodjiras se malo. Prvo nisam mogla nac fantomku, onda mi je trebalo vremena da pokopcam jaknu tam di sve treba zakopcat da mi nekaj ne odleti i da mi ne puse nutra, naravno prije nego sam zakopcala kacigu sam navukla rukavice pa je kopcanje kacige bio sizifov poso, okrenem pogled i skuzim bubreznjak kak visi na stolici i secer na kraju, kak smo montirali onaj drzac za rolerice vise nemrem prekoracit motora nego moram metnut nogu za vrat da se popentram na njega na sveopce veselje nazocnog pucanstva. A znas i sam da sam visoka metar i flispapir. Do Gorice je bilo sve ok. Ok neki debilcek u golfu koji je vjerojatno prvi put u zivotu vidio rotor nam je presjeko put al sve ostalo je proteklo dobro. Putem smo sreli samo dva skuterasa koji su se bavili svojim poslom, jedan cevapima drugi pizzom. Na kavici smo se malo duze zadrzali pa smo kasnije morali juriti na rucak kod mojih da ne bi dosli na veceru. Ovaj put sam prvo montirala kacigu a onda pritegnula rukavice. Naravno isli smo kroz grad jer nemamo kaj trazit na autoputu medu svim onim autima i kamionima koji su brzi od nas. Preticemo par sporovoznih cetverokotacnih drkalica i s vjetrom u kacigi jurimo devedeset na sat po betonki. Pristojnom brzinom nas zaobilazi motorista koji nam veselo potrubi. Htjedoh mu mahnuti al taj cas me opizdila neka bubetina u vizir pa sam lovila ravnotezu. Kod staraca su svi susedi izasli na prozor kad smo dosli, to se prije nije dogadalo, valjda zato jer se s autom mozemo dosuljat a s motorom ne. Starcima nije bilo jasno zakaj cucki pizde pa su izasli na balkon taman u momentu kad sam se ja bacala s motora jer mi se to cinilo kao najjednostavniji silazak. Cucki su i dalje pizdili dok nismo poskidali kacige, u tom momentu jedan cucek skace na crno cudoviste iz cijih ralja sam izvukla glavu, vjerojatno bi skako i na muzekovo al mu je izvan dosega. Starci mjerkaju motor i sa zebnjom pitaju kolko brzo moze ic, rezignirano odgovaram stocetrdeset s vjetrom u leda i ako ja nisam otraga. Stara se valja od smijeha jer njezin pezo moze brze uz istovremeno odusevljenje s obzirom na cinjenicu da mi auto ide skoro stotku brze a s njega se ne moze pasti osim ak te neko na hubi ne profura. Na brzaka utamanimo piceka z mlincima i palimo prema pitu di smo se dogovorili s Banditom na cugici. To ti je onaj stricek o kojem sam ti pricala da vozi pravog picolovca na cetri kotaca, pice se same bacaju u njega, to je valjda zbog boje. Sunce se vec malo sakrilo pa osjecam da mi je malo zima za papke, definitivno si moram kupit bolje cizme.
Nakon cugice palimo do frenda u vrapce, ne u ludaru nego u kvart. Ne znam za koji klinac se odlucil na sporedne cestice jer nisam ljubitelj lezecih policajaca, i dan danas osjecam trticu kak mi lupa u bubrege. Putem do tam nas je jedan seljober u mercedesu, par godina mladem od mene probo izgurat sa ceste, da bi sto metara dalje zablokiro pola ceste jer ulazi u dvoriste al ne zna kolko mu je auto sirok pa ga jebe ajnslag. Valjda je bil ljubomoran kaj one lezece koji idu po sredini trake mozemo zaobic a on ih mora pregazit. No kak je moj mjehur poceo pokazivat znakove za odredene potrebe zaobisli smo ga uz veselo spominjanje familije. Kod frenda u kvartu iznenadenje. Nakon sto godina su konacno odlucili ponovo asfaltirat cestu. Jesu decki nasuli malo sodera nakon kopanja al bogtemazo rupa na rupi i nije dost nadanfano. Najvece veselje je doslo na ulasku u dvoriste, cesta je ostala skoro dvajst centimetri ispod razine. I nakon mog bacanja s motora jedva se ubacio u dvoriste. Frend se odmah bacio na motor, malko je lego, no ne znam jel to zbog amortizera ili njegove kilaze. Mi babe odlazim u kuhinju montirat novu mikrovalku a decki sjedaju u dnevnoj za kompjuter u potrazi za prikladnim motorom za frenda, brijem da bi mu goldwing najbolje lego. Jos jedna kavica, vec mi je lagano zlo od tolko kofeina. Nakon pol sata zove drugi frend i veselo mi govori kak se upravo mimiosel s muzekom, mojim ne njegovim, on ima zenu, te mu veselo potrubio a ovaj mi je pokazo srednjaka. Izbezumljeno trcim u dvoriste provjerit jel motor jos uvijek tam. Sva sreca i motor i muzek su jos uvijek tu. Frend je trubio nekom drugom liku na slicnom motoru, sva sreca pa se motoristi zurilo te je incident izbjegnut. Tako nekako je i noc vec debelo ugazila, nedelja se blizila kraju i vrijeme je za pokret doma. Sve brze i brze mi ide oblacenje i kopcanje te pentranje na motor, cudim se sama sebi. Malo smo se natezali oko spustanja motora iz dvorista al smo uspjeli bez ogrebotine. Voznjica do doma je protekla relativno mirno, cesta je istinabog vec poprilicno hladna pa se malo skizalo, ko li ono prodaje zimske gume za motor? Do Ljubljanske je bilo dobro jer smo se vozili oko sest banki a sve one bube od popodne su vjerojatno odletile u toplije krajeve. Zajeb je poceo na Ljubljanskoj kad je cajger opet doso do devet banki, prsti na nogama su poceli cupkati u ritmu neravnina na cesti a prsti na rukama su plesali cardas. Skuzila sam da nisam dobro pritegnula lijevi rukav od jakne, hladan vjetric bridio mi je po podlaktici, sva sreca jos tri sahta i u garazi smo. Neka budala je opet parkirala auto na sami ulaz u garazu, zao mi ko psu kaj nisam sa svekrovom meckom iz doba ljetne olimpijade u sssru pa da malo manevriram pred ulazom. Mali problemi oko silazenja, ne mogu rastvoriti prste jer su se malo skamenili pa se opet bacam s motora i sva sreca zaustavljam na vratima garaze. Pokrili smo bebicu da ne pada prasina po njoj, zaobilazivsi spuhove koji su naravno vruci i brizno zakljucali vrata. Ispred ulaza je netko istovarivao smece sa drugog kata, kroz prozor na auto one budale sparkirane ispred, brijem da je to bio susjed koji nije mogo ufurat auto u garazu.
Stigavsi doma pustam toplu vodu u lavabo i umacem prste da mi krv ponovo procirkulira. Kuham si cajeka i idem malo prosurfati netom. Uglavom, zasto ti pisem sve ovo. Pa mislim da bi mi ove godine mogo dofurat jebene zimske rukavice.
(napomena, mogu bit kozne ili tekstilne, glavno da su crne)
Dragi Deda Mraz, pisem ti ovo pismo jer mislim da sam zasluzila bolji poklon nego lani. Ako se sjecas lani si mi poklonio porezno rjesenje i temperaturu 39,2. Kako sam ove godine bila dobra, nisam se svadala sa babama po salterima, nisam ulazila u diskusije sa stricekim u plavom zasto su zaustavili bas mene a ne onog debila koji krivuda trideset na sat preko dvije trake i slicno, i nisam gadala dizalicom onog mandleka na tehnickom koji je upisao krivi jmbg u papire od motora pa smo morali cekati jos par dana da se sve obavi, zamislila sam da mi doneses nesto konkretno. Znas da smo muzek i ja konacno kupili motora. To je sad nas prvi, pravi motor, s njim smijemo i van dvorista pa i preko granice jer je uredno registriran, iako nema naljepljenu onu glupu naljepnicu od tehnickog. Uz motora smo odmah narucili i neku dodatnu opremu, s obzirom da ne znam da li ti znas engleski opisat cu ti to na naski, narucili smo si druge lampe, pa onda one male zgodne kroveke za lampe i zmigavce da kisa ne pada po njima, narucili smo i one stange koje kakti cuvaju motora i onaj guba naslom za koji se rolerice drziju kad ih vuces po cesti. Stricek je rekao da ce to biti isporuceno kroz par dana ali cekali smo puno vise od toga. Evo jos jedan dokaz da sam bila dobra, nisam isla tamo prijetiti striceku prodavacu nego sam ga samo zivkala na telefon dok konacno nije nazvao i javio da je oprema dosla.
U meduvremenu smo si nasli garazu u kvartu, gazda ne trazi puno love ali kak je garaza zatvorena zicanom mrezom a na vratima su decki postavili laminata koji lagano otpada onda sam isla u limariju da mi zrezu limove na dimenzije koje mi trebaju da sakrijem motora od nezeljenih pogleda i eventualnih sustanara koji po zimi vole papati kablove. To zadovoljstvo me kostalo ko dobre motoristicke cizme pa se jos uvijek vozim u onim starima. S obzirom da sam ja mala i ne dosegnem ni do polovice visine stropa muzek je reko nek ostanem doma na internetu trazit di ima schubertica za njegovu bulju a on bu sa svojim starim poskidal te laminate i postavil limariju tam di treba. Nakon dve vure mrdanja po garazi svekar je platil danak u krvi, opizdil je glavom u laminate koji su visili s vrata, laminati su se spizdili dole al sva sreca ne po motoru nego po muzekovim ledima, na motoru nema niti jedne recke, niti jedne kapi svekrove krvi. Ja sam u meduvremenu zakljucila da se schubertica ipak najvise isplatiti kupit kod sepica, bar po trenutnim cijenama koje nude stranjski ducani, al dok ne najdemo vremena otic do njega muzek bu se i dalje vozil s onom nolanicom koja je zgrebana po viziru jer je po ljeti opal sa skutera. Vrag ti jebi kinesko smece. I tak, nakon kaj smo zmontirali sve ono na motora, zaprli garazu skoro do kraja, naime, u zaru borbe sa popnitnama onaj drek kaj se stisce je puknul i morali smo otic kupit novi, dosla je i nedjelja.
Prijatelj nas je zval na kavu u Goricu oko 12 i kak je bilo prekrasno vrijeme za ovo doba godine odlucili smo, naravno, otic motorom. Mislila sam si da bi moglo bit malo nategnuto s vremenom jer bi kakti u pol dva trebali bit kod mojih na rucku u Samoboru a motora kakti ne bi trebalo tiskati prek devet banki prvih soma kilometri niti do pola gasa al jebiga. Prvo mi je trebalo pol vure da opce zakopcam sve to kaj treba. Nikad se do sad nisam vozila na motoru skoro pod punom ratnom spremom. Obicno kad bi se islo negdje to bi bilo ljeto, vrucine za poludit pa samo nabijes kacigu na glavu i zakeljis bubreznjak i prodjiras se malo. Prvo nisam mogla nac fantomku, onda mi je trebalo vremena da pokopcam jaknu tam di sve treba zakopcat da mi nekaj ne odleti i da mi ne puse nutra, naravno prije nego sam zakopcala kacigu sam navukla rukavice pa je kopcanje kacige bio sizifov poso, okrenem pogled i skuzim bubreznjak kak visi na stolici i secer na kraju, kak smo montirali onaj drzac za rolerice vise nemrem prekoracit motora nego moram metnut nogu za vrat da se popentram na njega na sveopce veselje nazocnog pucanstva. A znas i sam da sam visoka metar i flispapir. Do Gorice je bilo sve ok. Ok neki debilcek u golfu koji je vjerojatno prvi put u zivotu vidio rotor nam je presjeko put al sve ostalo je proteklo dobro. Putem smo sreli samo dva skuterasa koji su se bavili svojim poslom, jedan cevapima drugi pizzom. Na kavici smo se malo duze zadrzali pa smo kasnije morali juriti na rucak kod mojih da ne bi dosli na veceru. Ovaj put sam prvo montirala kacigu a onda pritegnula rukavice. Naravno isli smo kroz grad jer nemamo kaj trazit na autoputu medu svim onim autima i kamionima koji su brzi od nas. Preticemo par sporovoznih cetverokotacnih drkalica i s vjetrom u kacigi jurimo devedeset na sat po betonki. Pristojnom brzinom nas zaobilazi motorista koji nam veselo potrubi. Htjedoh mu mahnuti al taj cas me opizdila neka bubetina u vizir pa sam lovila ravnotezu. Kod staraca su svi susedi izasli na prozor kad smo dosli, to se prije nije dogadalo, valjda zato jer se s autom mozemo dosuljat a s motorom ne. Starcima nije bilo jasno zakaj cucki pizde pa su izasli na balkon taman u momentu kad sam se ja bacala s motora jer mi se to cinilo kao najjednostavniji silazak. Cucki su i dalje pizdili dok nismo poskidali kacige, u tom momentu jedan cucek skace na crno cudoviste iz cijih ralja sam izvukla glavu, vjerojatno bi skako i na muzekovo al mu je izvan dosega. Starci mjerkaju motor i sa zebnjom pitaju kolko brzo moze ic, rezignirano odgovaram stocetrdeset s vjetrom u leda i ako ja nisam otraga. Stara se valja od smijeha jer njezin pezo moze brze uz istovremeno odusevljenje s obzirom na cinjenicu da mi auto ide skoro stotku brze a s njega se ne moze pasti osim ak te neko na hubi ne profura. Na brzaka utamanimo piceka z mlincima i palimo prema pitu di smo se dogovorili s Banditom na cugici. To ti je onaj stricek o kojem sam ti pricala da vozi pravog picolovca na cetri kotaca, pice se same bacaju u njega, to je valjda zbog boje. Sunce se vec malo sakrilo pa osjecam da mi je malo zima za papke, definitivno si moram kupit bolje cizme.
Nakon cugice palimo do frenda u vrapce, ne u ludaru nego u kvart. Ne znam za koji klinac se odlucil na sporedne cestice jer nisam ljubitelj lezecih policajaca, i dan danas osjecam trticu kak mi lupa u bubrege. Putem do tam nas je jedan seljober u mercedesu, par godina mladem od mene probo izgurat sa ceste, da bi sto metara dalje zablokiro pola ceste jer ulazi u dvoriste al ne zna kolko mu je auto sirok pa ga jebe ajnslag. Valjda je bil ljubomoran kaj one lezece koji idu po sredini trake mozemo zaobic a on ih mora pregazit. No kak je moj mjehur poceo pokazivat znakove za odredene potrebe zaobisli smo ga uz veselo spominjanje familije. Kod frenda u kvartu iznenadenje. Nakon sto godina su konacno odlucili ponovo asfaltirat cestu. Jesu decki nasuli malo sodera nakon kopanja al bogtemazo rupa na rupi i nije dost nadanfano. Najvece veselje je doslo na ulasku u dvoriste, cesta je ostala skoro dvajst centimetri ispod razine. I nakon mog bacanja s motora jedva se ubacio u dvoriste. Frend se odmah bacio na motor, malko je lego, no ne znam jel to zbog amortizera ili njegove kilaze. Mi babe odlazim u kuhinju montirat novu mikrovalku a decki sjedaju u dnevnoj za kompjuter u potrazi za prikladnim motorom za frenda, brijem da bi mu goldwing najbolje lego. Jos jedna kavica, vec mi je lagano zlo od tolko kofeina. Nakon pol sata zove drugi frend i veselo mi govori kak se upravo mimiosel s muzekom, mojim ne njegovim, on ima zenu, te mu veselo potrubio a ovaj mi je pokazo srednjaka. Izbezumljeno trcim u dvoriste provjerit jel motor jos uvijek tam. Sva sreca i motor i muzek su jos uvijek tu. Frend je trubio nekom drugom liku na slicnom motoru, sva sreca pa se motoristi zurilo te je incident izbjegnut. Tako nekako je i noc vec debelo ugazila, nedelja se blizila kraju i vrijeme je za pokret doma. Sve brze i brze mi ide oblacenje i kopcanje te pentranje na motor, cudim se sama sebi. Malo smo se natezali oko spustanja motora iz dvorista al smo uspjeli bez ogrebotine. Voznjica do doma je protekla relativno mirno, cesta je istinabog vec poprilicno hladna pa se malo skizalo, ko li ono prodaje zimske gume za motor? Do Ljubljanske je bilo dobro jer smo se vozili oko sest banki a sve one bube od popodne su vjerojatno odletile u toplije krajeve. Zajeb je poceo na Ljubljanskoj kad je cajger opet doso do devet banki, prsti na nogama su poceli cupkati u ritmu neravnina na cesti a prsti na rukama su plesali cardas. Skuzila sam da nisam dobro pritegnula lijevi rukav od jakne, hladan vjetric bridio mi je po podlaktici, sva sreca jos tri sahta i u garazi smo. Neka budala je opet parkirala auto na sami ulaz u garazu, zao mi ko psu kaj nisam sa svekrovom meckom iz doba ljetne olimpijade u sssru pa da malo manevriram pred ulazom. Mali problemi oko silazenja, ne mogu rastvoriti prste jer su se malo skamenili pa se opet bacam s motora i sva sreca zaustavljam na vratima garaze. Pokrili smo bebicu da ne pada prasina po njoj, zaobilazivsi spuhove koji su naravno vruci i brizno zakljucali vrata. Ispred ulaza je netko istovarivao smece sa drugog kata, kroz prozor na auto one budale sparkirane ispred, brijem da je to bio susjed koji nije mogo ufurat auto u garazu.
Stigavsi doma pustam toplu vodu u lavabo i umacem prste da mi krv ponovo procirkulira. Kuham si cajeka i idem malo prosurfati netom. Uglavom, zasto ti pisem sve ovo. Pa mislim da bi mi ove godine mogo dofurat jebene zimske rukavice.
(napomena, mogu bit kozne ili tekstilne, glavno da su crne)
