To mora da je ljubav
- Thread starter Bullettimer
- Start date
chocolateee
New member
Bullettimer
New member
Izgleda da je ovaj topic posto sjecište updateova moje sage o motoru pa evo novog poglavlja u razvoju situacije: 
http://www.motori.hr/forum/index.php/topic,49435.new.html#new
http://www.motori.hr/forum/index.php/topic,49435.new.html#new
sibenik
New member
slično je i samnom bilo....dok su prkani sa već 14, 15 dobivali skuteru u srednjoj, meni moji nisu niti biciklu kupit tili..sve se to izdržalo nekkao, pa i škola azvršila, pa 2 godine bez posla, motor niti primirisat..i onda malo pomalo stvari su krenile nabolje i motor je doša konačno, čak i bez kredita...svaćan te u potpusnosti s time da san ja na svoj motor sija tek sa 24 a to u meni kuva čoviče 10 godina !!!! i sad kad uzmen nešto jače ma kako da ja vozin 80 il 150...ima da puca sve na njemu, da reže, da cvrči, ima da zlo iz njega i mene na njemu izlazi...drago mi je da si zajašija zuju napokon...passport to heaven..i.. i dont need a drink...m da mi svitlo radi sad bi oša odma na đir ovog trena...biži..uuhaaa.
Bullettimer
New member
kawasaki636
New member
Stari zelim ti sve najbolje i da ostvaris svoje snove jer nekad davno i ja sam tako sanjao a danas zivim punim plucima i s njim djelim dobro i zlo. On se zove Djubar i ima 636 kubika i najbolji je prijatelj a cekao sam ga dugo. Ak ozelis procitati moj put imas na Natjecaju za najbolju pricu a naslov je PRIVCA KOJU SAMO MOTORIST RAZUMI. ja sam uz sve to prosa i ozljede. ali isplatilo se cekat. 8)
Bullettimer
New member
Koga zanima razvoj daljnji razvoj moje melodramatske situacije, možda bi volio baciti oko na slijedeći link: 
http://www.motori.hr/forum/index.php/topic,49435.msg1006482.html#msg1006482
http://www.motori.hr/forum/index.php/topic,49435.msg1006482.html#msg1006482
Bullettimer
New member
Evo, prvi vikend mog života s motorom se bliži kraju. Uf, baš sam se fino navozo. Uzduž i poprek. Svukud i svakam. I na kraju dana, sve mi je baš ravno. 8) Dobil sam kaj sam tražil i niš mi više ne treba. :wink:
Kad bi išo s ičim uspoređivat vožnjice, mislim da bi to bilo... spavanje! :shock: Vozit motor je ko ljosnut u dubok san nakon napornog dana. Tek kaj zaspiš snom bez snova, već si budan. I moliš za bar još koju minutu spavanja. :nervious: Pa, kak se meni čini, tak je otprilike i s motorom. Sjedneš, kreneš, i prije neg se možeš okrenut oko sebe, već si odvozil kaj si trebal / htjel odvozit. Otišel si tam i natrag. A nit ne znaš kaj se desilo. Sve se tak brzo odvilo. :shock: Već je kraj dana. Pa kud mi je nestalo vrijeme u međuvremenu? :?:
I dok silazim s motora i lagano se odmičem, bacam unatrag letimični pogled... I lomim se. :weee: Dovoljan mi je bilo kakav razlog. Spreman sam uvrijedit svog ljubimca i reć da nekaj "ne štima" s njim pa da ga još malo provozam kako bi provjeril jel sve u redu. Uslijedi još jedna "rupa" u sjećanju. :blink: To je bilo ugodno. Dobro da smo provjerili da je sve OK. Nikad ne znaš. Morat ćemo to ponovit.
Ponekad poželiš da si budan dok spavaš pa da bi više mogo uživat u samom snu. I poprilično paradoksalno, ispada da bih morao manje uživat u vožnjama da bi mi bile imalo boljima. :neznam: Jer bi tek tada trenutak vožnje mogao biti toliko duži da poput parazita isišem iz njega još pokoju kap radosti više. Al paradoksi su kučke. :bonk: A ja i dalje ne znam kak sam se već našo u trenutku "sada". Pa pred sekundu sam se uzbuđen spremo da se provozam. Svašta. :dizzy:
Pitam se dal se takve stvari događaju drugim ljudima? Postoji li neka terapijska grupa ljudi s istim simptomima?
Uzduž i poprek. Svukud i svakam. I na kraju dana, sve mi je baš ravno. 8) Dobil sam kaj sam tražil i niš mi više ne treba. :wink:Kad bi išo s ičim uspoređivat vožnjice, mislim da bi to bilo... spavanje! :shock: Vozit motor je ko ljosnut u dubok san nakon napornog dana. Tek kaj zaspiš snom bez snova, već si budan. I moliš za bar još koju minutu spavanja. :nervious: Pa, kak se meni čini, tak je otprilike i s motorom. Sjedneš, kreneš, i prije neg se možeš okrenut oko sebe, već si odvozil kaj si trebal / htjel odvozit. Otišel si tam i natrag. A nit ne znaš kaj se desilo. Sve se tak brzo odvilo. :shock: Već je kraj dana. Pa kud mi je nestalo vrijeme u međuvremenu? :?:
I dok silazim s motora i lagano se odmičem, bacam unatrag letimični pogled... I lomim se. :weee: Dovoljan mi je bilo kakav razlog. Spreman sam uvrijedit svog ljubimca i reć da nekaj "ne štima" s njim pa da ga još malo provozam kako bi provjeril jel sve u redu. Uslijedi još jedna "rupa" u sjećanju. :blink: To je bilo ugodno. Dobro da smo provjerili da je sve OK. Nikad ne znaš. Morat ćemo to ponovit.
Ponekad poželiš da si budan dok spavaš pa da bi više mogo uživat u samom snu. I poprilično paradoksalno, ispada da bih morao manje uživat u vožnjama da bi mi bile imalo boljima. :neznam: Jer bi tek tada trenutak vožnje mogao biti toliko duži da poput parazita isišem iz njega još pokoju kap radosti više. Al paradoksi su kučke. :bonk: A ja i dalje ne znam kak sam se već našo u trenutku "sada". Pa pred sekundu sam se uzbuđen spremo da se provozam. Svašta. :dizzy:
Pitam se dal se takve stvari događaju drugim ljudima? Postoji li neka terapijska grupa ljudi s istim simptomima?