Frgich said:
Ajmo ajmo još slikica, dojmovaaaaaaaaaa
U Bosni sam se, na zalost, zadrzao samo par sati jer sam bio manje-vise na proputovanju. E sad, pojam proputovanja je kod mene dosta sirok pojam tako da mi je ovaj put bilo potrebno skoro 10 sati da dodjem od Varazdina do Novalje (u normalnim okolnostima je potrebno 3 puta manje).
Samo putovanje je, recimo to tako, bilo poprilicno interesantno. Naime, moram se pohvaliti da sam prije par tjedana zgazio motorom svoju prvu kokos.
Na zalost, nije bilo vremena da ju pokupim u ruksak jer se vlasnik poprilicno uzrujao (losa osobina ako doticni ima pri ruci vile) no trend sa zivotinjama na cesti mi se nastavio i u Bosni.
Pocetak zabave je oznacila jedan prava, ogromna, cistokrvna, rasna bosanska dzukela koju sam, unatoc sumanutom kocenju, uspio pokupiti.
Brzina je bila krajnje mizerna i unatoc tome sto je navedena dzukela veselo otskakutala kao da se nista nije dogodilo, smatram se sretnim sto se nisam poblize upoznao s bosanskim asfaltom.
Nesto kasnije, nakon Bihaca, se GPS malo zaigrao pa me, na radost dvije curice, preko Une preveo preko dva pjesacka mosta (druga slika, most se nalazi lijevo).
Desetak kilometara nakon mosta sam, eto, skoro zgazio jastreba kojemu je cesta sluzila kao poletna pista.
Prosao mi je na manje od pola metra od glave.
U Donjem lapcu sam uzivo i na licu mjesta saznao da cesta Donji lapac - Udbina ne samo da nije asfaltirana, kao sto je naznaceno na karti, vec da se ocito i ne koristi bas precesto. Kako god, obzirom da je poceo vec padati mrak, junacki sam odradio tih 25 kilometara makadama, probio se kroz minska polja ;-), prezivio krivo skretanje/padanje niz nadvoznjak te se konacno docepao auto-ceste.
E sad, veliki KTM ima napred maleni pretinac za sitnice - idealno i prakticna za nesto novaca, biljeske te karticu za auto-cestu. No, kao sto svi znamo, covjek je najcesce ta najslabija karika i ogranicavajuci faktor za sve prakticne i pametne stvari tako da sada mogu sasvim sigurno utvrditi da ce pri brzini od 170km/h pottlak biti dovoljno jak da otvori nestrucno zatvoren pretinac te cjelokupni sadrzaj raspe autocestom.
Pola kilometra kasnije, kad sam se uspio zaustaviti, je bilo ocito da sam
a) siromasniji za 30-40 kuna (manji problem)
b) nemam karticu za auto-cestu (nesto veci problem)
c) izgubio svoju clansku Pionirsku knjizicu sa svim pecatima (grozno!). ;-)
Na naplatnim kucicama je bio onda poznati scenario... ja sam se pravio blesav (nije mi tesko palo), a oni su se pravili kao da ne vide bezveznjakovica koji se provlaci mimo rampe (izgleda da niti njima nije tesko palo
).
Eto, toliko o Bosni i ovoj turi... iskreno, pomalo me strah kako ce to izgledati ta na velikom putovanju kroz Bosnu no vec sad vidim da ce biti veselo.
