motoklasik
Member
Deliblatska pescara moze da bude predlog za izlet, ali samo za one koji voze hard enduro ili kros. Ovog vikenda je par Italijana tamo...
Krajnja destinacija za auto je Devojacki bunar na obodu Pescare, sto je za nas bila pocetna destinacija, mesto gde smo ostavili automobile i prikolice i gde smo po povratku seli na zasluzeno pivo u kaficu sa vec legendarnim vlasnikom...
Na kros motor nisam seo jos od 2010. god, najvise zbog loma ruke i oporavka, a i zbog poznatih problema sa registracijom prikolica.
Pre mesec dana konacno se nakanim i zajedno sa drugom potpuno pretresem Hondu CR500R: promene ulja u menjacu, kocnicama, viljusci, promena antifriza, vazdusnog filtera, rastavljanje i detaljno ciscenje karburatora itd... Upalim ga i probam oko kuce i sve funkcionise...
Prosli vikend me zovne Zoki (Zozon) iz Banatskog Novog Sela na voznju po Pescari koju smo dugo dogovarali (jos od kad je i on kupio CR500 ), dodje on sa svojom prikolicom i prebaci motor, a ja dodjem sledeci dan sa opremom. Bilo je i nekoliko njegovih prijatelja koji se cesto voze po Pescari i znaju teren.
Prebacimo motore na prikolicama do Devojackog Bunara, a vozni park je bio zaista impresivan. Takmicarski motori: dve Honde CR500R, Honda CRF450, KTM 450 EXC-R i par drugih...
Ekipa koja cesto vozi off-voznje, utrenirana, u kondiciji, a ja onako nepripremljen, udebljao se, godinama nisam ni seo na kros... a CR500 je zver u bukvalnom znacenju te reci. Vozio sam i preko svojih mogucnosti, na nekim deonicama sam ih pratio, na nekim zahtevnijim terenima po malo zaostajao i uz dva laksa pada (na velikoj blatnjavoj uzbrdici u nekoj sumetini), izvezao sa njima tih 106km terenske voznje koliko smo tog dana presli.
Nisam ni znao kako izgleda Pescara iznutra. Zastupljeni su svi tereni (osim kamenjara) koji se neprestano smenjuju tokom voznje: utabana zemlja, cvrst pesak, rastresit pesak, travnati trereni, vlazni sumski putevi sa poprecenim deblima, ostri usponi i spustevi, pesak peskriven travom, iznenadne velike bare koje se pojave na putu i koje se su uglavnom u senci pa se i ne vide unapred, uzastopni ogromni hupseri....
Rucali smo u selu Grebenac u odlicnom ribljem restoranu, pravili par kracih pauza za odmor i vratili se gde su ostale prikolice na kojim su motori nastavili put kuci...
Fenomenalno proveden dan, i nije mi tesko pala kompletna upala misica u sledeca dva dana i seckanje u ledjima kao posledica jednog izvrtanja...
Nemam mnogo slika, momci su diktitali (bar za mene) ostar tempo voznje pa nioje bilo ni vremena za to...
Predhodne pripreme motora ispred zgrade:
Dve Honde CR500R na prikolici u Zokojevom dvoristu u Banatskom Novom Selu. Neverovatna koncentracija sirove dvotaktne snage vrhunske tehnologije na ta 3 kvadaratna metra ;D
Par slika sa vrha brda do koga se dolazi direktno, bez puta ili staze:
P.S. S obzirom da je dvotaktna Honda CR500R dosta redak motor, mnogi me pitaju kakvi su utisci, kako ide, kako se vozi...
Tesko je recima odgovoriti na takva pitanja. Mozda je pravi i najkraci odgovor - CR500 je fabrika adrenalina...
Krajnja destinacija za auto je Devojacki bunar na obodu Pescare, sto je za nas bila pocetna destinacija, mesto gde smo ostavili automobile i prikolice i gde smo po povratku seli na zasluzeno pivo u kaficu sa vec legendarnim vlasnikom...
Na kros motor nisam seo jos od 2010. god, najvise zbog loma ruke i oporavka, a i zbog poznatih problema sa registracijom prikolica.
Pre mesec dana konacno se nakanim i zajedno sa drugom potpuno pretresem Hondu CR500R: promene ulja u menjacu, kocnicama, viljusci, promena antifriza, vazdusnog filtera, rastavljanje i detaljno ciscenje karburatora itd... Upalim ga i probam oko kuce i sve funkcionise...
Prosli vikend me zovne Zoki (Zozon) iz Banatskog Novog Sela na voznju po Pescari koju smo dugo dogovarali (jos od kad je i on kupio CR500 ), dodje on sa svojom prikolicom i prebaci motor, a ja dodjem sledeci dan sa opremom. Bilo je i nekoliko njegovih prijatelja koji se cesto voze po Pescari i znaju teren.
Prebacimo motore na prikolicama do Devojackog Bunara, a vozni park je bio zaista impresivan. Takmicarski motori: dve Honde CR500R, Honda CRF450, KTM 450 EXC-R i par drugih...
Ekipa koja cesto vozi off-voznje, utrenirana, u kondiciji, a ja onako nepripremljen, udebljao se, godinama nisam ni seo na kros... a CR500 je zver u bukvalnom znacenju te reci. Vozio sam i preko svojih mogucnosti, na nekim deonicama sam ih pratio, na nekim zahtevnijim terenima po malo zaostajao i uz dva laksa pada (na velikoj blatnjavoj uzbrdici u nekoj sumetini), izvezao sa njima tih 106km terenske voznje koliko smo tog dana presli.
Nisam ni znao kako izgleda Pescara iznutra. Zastupljeni su svi tereni (osim kamenjara) koji se neprestano smenjuju tokom voznje: utabana zemlja, cvrst pesak, rastresit pesak, travnati trereni, vlazni sumski putevi sa poprecenim deblima, ostri usponi i spustevi, pesak peskriven travom, iznenadne velike bare koje se pojave na putu i koje se su uglavnom u senci pa se i ne vide unapred, uzastopni ogromni hupseri....
Rucali smo u selu Grebenac u odlicnom ribljem restoranu, pravili par kracih pauza za odmor i vratili se gde su ostale prikolice na kojim su motori nastavili put kuci...
Fenomenalno proveden dan, i nije mi tesko pala kompletna upala misica u sledeca dva dana i seckanje u ledjima kao posledica jednog izvrtanja...
Nemam mnogo slika, momci su diktitali (bar za mene) ostar tempo voznje pa nioje bilo ni vremena za to...
Predhodne pripreme motora ispred zgrade:
Dve Honde CR500R na prikolici u Zokojevom dvoristu u Banatskom Novom Selu. Neverovatna koncentracija sirove dvotaktne snage vrhunske tehnologije na ta 3 kvadaratna metra ;D
Par slika sa vrha brda do koga se dolazi direktno, bez puta ili staze:
P.S. S obzirom da je dvotaktna Honda CR500R dosta redak motor, mnogi me pitaju kakvi su utisci, kako ide, kako se vozi...
Tesko je recima odgovoriti na takva pitanja. Mozda je pravi i najkraci odgovor - CR500 je fabrika adrenalina...