Najlošiji dan na motoru/ šta sve nije krenulo kako bi moralo..

Back

GREENNINJA

New member
Dajmo malo opisati najnezgodnije dane na motorima. Kada je jednostavno sve.. Ma ništa nije išlo po planu, ali se je na kraju krajeva dobro završilo i se danes sječamo toga tako da se lupimo po glavi i nasmijemo..

Takav dan ( e pa bilo ih je više ali taj izstupa ) imala sam prije otprilike tri, četri sezone. Ljep sunčani dan jeseni. Ali preko dana nije bilo interesantno sjesti na ninju ( prvi motor ). Tek kad se je počelo sunce spuštati, nešto me premamilo. Sjednem na motor, u ledru- puna bojna oprema i hvatam krivine na cesti u družbi trojice frendova. Sve bilo super. Semafor, kontra 2 marice, gledam... Hmmm.. Nemam vozačke, nisam registrirana. Ali to mi je samo prošlo u mislima. Veči problem mi je bio stajati pred crvenom jer nisam došla do poda s mojim nogama.. A još me je mučilo jer smo prilično dugo stajali tamo a mene je zaje*avala bencinska pumpa pa je ninja crkla svake toliko. E, i baš tad su se skombinirale sve moje misli. Palilo se zeleno. Momci krene a meni crkla ninja. Pokušam stavit noge na pod i... E, baš tamo je bila rupa u cesti od kamiona.  :mrgreen: PUF! Ninja me položi. Tražim pajkane. Vidim, da so me ugledali i mahnem onom za mnom u autu da mi pomogne diči motor pa da zvizzz-nem. Mi to sredimo, ninja ne upali je*em ti ma***! Mislim, da je skapirala da če joj biti bolje da škljocne pa je upalila. Gasa. Aaali: na semaforu crvena. Nekako mi super slalomom uspije izbeči gomilu auta koji su se baaaš tad mogli nači tamo.  (y) Frendovi su se samo držali za kacige na bus stanici, pajkani se na mojo sreču nisu okrenuli. Odlučimo, da je vrijeme za sok. Da se pomirimo. Sjedimo ali nešto mi nije dalo mira. Odlučim, da bi bilo bolje da kod kuče parkiram. Motor je na pločniku. Okrenem ga, želim siči s pločnika pred kafičom i... Falim škarpu. 15 cm otprilike. Samo se čuo ŠKRRRT. Nisam niti htjela vidjeti koliko plastike sam ostavila tamo. Direkt prema kuči. Parkiram. Ninje ne pogledam. Ali na kraju krajeva- dobro smo prošle.  :misli: Prilično.  8)

Toliko o tome.
Lp, GREENNINJA
 
Da malo priblizim topicu :)

Bilo je to na mom zadnjem PUTOVANJU. Bio sam u Bosni i vracao sam se u Pozegu. Imali smo tekmu na SP-u i bas mi se zurilo kuci. Taman kad sam usao u Hrv. Nesto mi pocne lupati, a prednja vilica pocne tresti. Odmah sam pomislio na gumu. Reko bas mi je to sad trebalo. Stanem, nigdje hlada, a ja u punoj ratnoj spremi. Gledam gumu, ok. Sve drugo izgleda ok, al nesto struze u jednom polozaju prednjeg tocka. Zvuk kao da plocice struzu od disk. Zovem frenda, pita jesam uletio u kakvu rupu, reko jesam. Kaze da je najvjerojatnije disk i da skinem celjust kocnice, to fiksiram negdje sa strane i da se nekako dovucem kuci (60ak kilometara od kuce). Pokusavam otpustit sarafe na vilici, al nikako mi ne spjeva s alatom koji dodje s motorom... Nisam imao odgovarajuci kljuc da skinem zastitnu plastiku oko diska i poceo sam razmisljat da to sve skupa odvalim. Onako preznojen odustajem i pomirim se da cu tamo ostati bar jos nekoliko sati. Nisam ni pomislio da nekog zovem da dodje po mene dok ne zavrsi tekma. Opet mi vrag nije dao mira i gledam tocak i skuzim da se jedan saraf koji drzi disk na tocku odsarafio i da on struze od vilicu. Zategnem to, probam i nista ne lupa. Jupi! Stigo sam i na drugo poluvrijeme. Ne znam koji je bio razlog i zasto se taj saraf otpustio...

Malo sam bio razocaran u moto populaciju. Proslo je 50 motora, a niko nije stao i pitao dal trebam pomoc... Inace ima neko nepisano pravilo da se staje i ponudi pomoc?
Sta nosite od alata na put? 
 
Ima takvih dana...

Senj, bura pusa, dolazim na benzinsku, skidam kacigu, stavljam ju na pumpu i pocinjem tankati.... Dok benzin veselo puni tank, bura mozda nije orkanska no dovoljna da, nakon par sekundi, zacujem kako novokupljena kaciga pada na asfalt te se veselo pocinje kotrljati prema jadranskoj magistrali. U samo dva skoka (i izbjegavanje automobila koji me skoro gazi na automobilskoj pumpi) sam vec kod nestasne kacige kojoj je pukao jedan nosac vizira (naravno, cca. 300km od kuce). Psovajuci, polako se vracam do motora: krasno, benzin je iscurio iz tanka i zasvinjio pola motora (bura, naravno, jos uvijek puse...).

Popravljam kacigu, placam benzin (i sve ono sto se prolilo), krecem polako na put no, jos u uvijek u Senju, stajem da vidim da li je s kacigom sve u redu. I dok ju tako, sjedeci na motoru, pregledavam, udar bure rusi i mene i motor a kaciga, naravno, opet zavrsava na asfaltu.

Potpuno iznerviran, dizem motor, odvrcem gas i krecem doma, briga me i za motor i za benzin i za kacigu... I tako je bilo do izlaska iz Senja (298km od kuce) kada osjecam da se odvibrirao i otpao sraf koji drzi sic...
 
You must log in or register to reply here.
Top Bottom