zander
New member
Kako sam bio na Vstrom turi u 06.mesecu sa tom nadaleko cuvenom internacionalnom ekipom, kreirali su se neki planovi za ponovne voznje. Robert, Englez, Mancester, i ja smo se tokom kratkog boravka u Albaniji, dogovarali da ne bi bilo lose da se nadjemo i odemo tamo na letovanje. Recimo da je 5-krevetni apartman u Dracu 20 E?!?!? OK?
Ali marsruta se vremenom menjala, tako da je ta ideja otpala, a opstala ideja Sarajevo ili Rumunija. Ja nemogu za RO, ali mogu u Sarajevo. Robert je dosao direkt iz Mancestera u Beograd, 2400 km u jednom cugu, bez spavanja. Za 26 sati. Mislim da je to rekord ada ja znam. Moguce da je neko postigao tu satnicu i kilometrazu, ali... cekao sam ga na naplatnoj rampi ZG-BG cela 3 sata. Stigao je i dosli smo u moj stan. I nije izgledao tako umorno, pricali smo do 6AM.
Kako sam ja slupao auto na povratku sa mora u Bosni, morao sam predati auto limaru, i to vreme smo iskoristili da se malo skitamo po BGD-u. Dopalo se coveku i da vozi bez kacige. Bio je lep dan. Njuskao je vazduh i slusao tonove. Ako je mogao od mojih TwoBrothers-a. Kako je on podneo voznju iza mene, samo on zna.
Plan puta je sacinjen i krenuli smo u utorak za Sarajevo. Put preko Cacka, Uzica, Mokre gore, do Visegrada, gde pravimo photo sesiju. Reka Drina zalena kao smaragd. Odusevljen je.
Nastavljamo za SA, i negde pre Foce(Srbinja), slikamo mesto udesa gde sam razlupao auto. Kako sam sleteo i zasto ostace misterija, a put je gotovo ravan i bez krivine na tom mestu. Ulje, nafta, pukla zadnja guma...ko zna???
Stizemo u SA, nalazimo hotel Bosna, prvo je cena bila 50 E, a na moje zamerke je pala na 30E. Sobe su ekstra, zaista, sve je novo, kupatilo i sve odise misrisom. Svako u svoju sobu, jer je francuski lezaj.
Za pola sata od raspakivanja krecemo u grad. Meta je Bascarsija. Mirisi cevapa, filigranske radnje, poslasticarnice, restorani...mnogo ljudi...lepota sarajki je primetna,hm...
Tada Rob, malo cutljiv celo vece, saopstava mi da on mora zbog nekih porodicnih obaveza da se vraca nazad za GB, tako da od sutra ne putujemo zajedno. Hladan tus, sok, iznenadjenje...sta da mu kazem, bio sam i malo ljut, ali ismo deca...
Sutradan, on u 8AM odlazi uz pozdrav glavom. Konobari u panici mi javljaju da je on otisao.. znam,znam.. rekog im i pakujem se ja da krenem prema CG, u moju kucu, a to je i bio plan puta. Po savetu momaka iz hotela, ja krecem za Mostar, Metkovic. Mostar je grad i po. Sredili su ga, popravili... i stari most lici na onaj stari most koji ja pamtim. Momci i dalje skacu sa njega, sto sam imao prilike da vidim i licno. Na noge, ali treba i to smeti. Ja ne bih smeo.
Granici BiH i Cro prelazim u Metkovicu, i Jadranskom se spustam prama Dubrovniku. Silazim u stari grad i jedan ljubazan policajac mi je obecao da ce pripaziti na motor. Ja sam sa aparatom i jaknom po 30C setao Stradunom i posle mnogo godina osetio ponovo tu carobnu atmosferu. Guzva, turizam, sladoled 1E 1kugla??? OK?Ali, Dubrovnik je to, a moje uspomene na davna vremena, ludi kamen na kome nikako nisam mogao ostanem duze od 1 sec, navirale su.. Divno, prelepo.
Odatle , gotovo tuzan, produzavam za CG i oko 15 h otvaram kucu. Odmaranje i sutra ceo dan.
Kontaktiram Freshmana, bice u ZG, znaci sledece mesto za spavanje je kod njega.
Opet idem Jadranskom do Splita. Pejzazi kao u bajci. U Omisu, Vstrom izlazi sa neke plaze, Pozdravljao se bikerski. Ali, covek me stize i u voznji se rukujemo. To je Igor.Pozdravljam ga. Nije mi da da platim pice, cak mi je poklonio pukmrezicu da spakujem jaknu pod nju. HVALA IGORE.Svaka cast za gest i dobro dosao u BGD.
Odatle do Splita, pa na tunel SV.Rok gde je neopisiva guzva nekoliko km kolone.. prolazim sve po desnoj strani lagano. Nema problema, cak mi i policajac na motoru gestom kazi vozi vozi.. Posle tih tunela, sve je islo glatko i malo sam iznenadio mog domacina Freshmana posto sam brzo vozio stigoh ranije. Pa i Vstrom ide preko 200!!!Verujete mi?
Plan se dalje pravi kod Freshmena kod kuce uz jumbo picu nevedjenih razmera R=1m ?!?!?Haos.
GROSSGLOCNER. moja sledeca tacka.
Slovenija je laka za prolaz ali me malo mucilo cas ima cas nema autoputa. A po 2 Eskoro za svaku deonicu. Put do Villacha vodio me je kroz tunele Karavanke. 6,5 E. OK, vozi.
U Filahu (po Vuku), susrecem Slovence, Franca i Josipa, koji u Loisu nesto kupuju kao i ja. Pice, caste me , super momci! Pozdrav i njima, ako citaju ovo.
Lienz pa Hagenblut, pa na Gross. Vreme da se uplasis, oblaci crni, bice mecava, a ja nisam poneo moje skije...sta sad? Ipak nalazim smestaj, 100m ispod naplatne rampe, predivna bakica mi pokazuje sobu, 20E mitt frushtuck. OK, upadaj.Odlazim malo da obidjem gore kako to izgleda, ali oblaci nedaju da mnogo vidi. Hladno, kisica. Neki par se isto bori sa orkanskim vetrom da napravi neku fotku. To su Igor i Nena iz Cakovca.Na Phazeru 600. Dobar vozac, momak i ljudina. Taj Igor. A i dobro tetovira, koga zanima moze da mu se javi. Dacu broj u PM varijantama.
Ujutro posle sjajnog dorucka, a i moji drugari su se smestili kod iste bakice, krecemo da vozikamo. Jutro je bilo kao u snu, bez oblacka. Vristim od radosti i srece, cesta drzi motor kao nekim magnetom, moze se svasta ciniti, ali ja sam ipak oprezan (slupao kola, ne?). Malo nam je bio jedan krug nego malo tankirasmo gorivi, pa opet gore na tu visinu. FANTASTICNO!!!! Motoristi u velikim grupama, soleri, razni motori, kao neka familija.. Taj Gross mu dodje kao neka Meka za bikere iz cele Evrope.
Odatle se oko 13h spustamo i nastavljamo prema Filahu odatle oni prema Klagenfurtu, a ja prema Rijeci. Tamo mi je prijatelj, dr Zoran Sucurovic, ispod N. Vinodolskog. Nismo se videli 20godina. Opst malo kroz Slo, pa tutanj prema Rijeci. I tamo sam bio davno, potpuno se sve promenilo, na bolje, novi putevi okolo, i stizem lagano do Klenovice. Tu je bio dirljiv sustret. Nas dvojica smo 3 godine zajedno ucili i polagali ispite, pili ko smukovi itd..cak smo bili i dobri studenti.Onako usput.
Da ne bude suvise privatnosti, vracam se na temu. Odlasim u Crikvenicu i N. Vinodolski u obilazak i slikanje i naravno da su to dva prelepa mesta u koje vredi otici i letovati. Sutradan, slag na tortu. Odlazim na Krk, most je divan, pravo na trajekt za Cres. 40min na trajektu pricam sa parom Italijana, Transalp vozi momak. Jedna Nemica mi se malo smeska. Ili mi se to ucinilo.
Cres je ogroman kao i Krk, ali ja jurim prema M.Losinju. Tamo sam doziveo ekstazu, jer ako ima raj na zemlji, to je tu.
Sve mi se dopalo. Sve. Sat vremena sam setao po gradu i napasao oci arhitekturom, lepim zenama, jahtama, i sta dalje da pricam...
Vracam se lagano prema Krku. Opet trajekt nazad. Krk sam obisao ceo. Punat, marina sa toliko mnogo jarbola da se iz nekih tacaka ne vidi grad, Baska, divljina na kraju ostrva, Krk grad sa rimskom istorijom... haos...
Sve u svemu po ostrvima 330km. Tiphon pumpa. Vracam se u Klenovicu kao opijen svim tim lepotama.
Iz takve visoke emocije, sutradan me je zgrozio osecaj da moram nazad za Beograd. 600km, autoput, dosada. 5 sati jurnjave, lanac sam istegao skroz, i Beograd. Smog u sred leta, menja se vreme, auto pokupio od limara (lose ga uradio), necu da se nerviram i kvarim utiske sa puta... sada pada kisa, pa zato ovaj report i nastade. Na cajgeru je bilo 3450km.
Hvala svim znanim i neznanim ljudima dobre volje koji su se sklanjali da ja prodjem pored njih, onima koji su mi pomogli gostoprimstvom, savetima i svojim vremenom da se druzimo. Pozdrav od Bobana, V strom 1000. Blue.
Ali marsruta se vremenom menjala, tako da je ta ideja otpala, a opstala ideja Sarajevo ili Rumunija. Ja nemogu za RO, ali mogu u Sarajevo. Robert je dosao direkt iz Mancestera u Beograd, 2400 km u jednom cugu, bez spavanja. Za 26 sati. Mislim da je to rekord ada ja znam. Moguce da je neko postigao tu satnicu i kilometrazu, ali... cekao sam ga na naplatnoj rampi ZG-BG cela 3 sata. Stigao je i dosli smo u moj stan. I nije izgledao tako umorno, pricali smo do 6AM.
Kako sam ja slupao auto na povratku sa mora u Bosni, morao sam predati auto limaru, i to vreme smo iskoristili da se malo skitamo po BGD-u. Dopalo se coveku i da vozi bez kacige. Bio je lep dan. Njuskao je vazduh i slusao tonove. Ako je mogao od mojih TwoBrothers-a. Kako je on podneo voznju iza mene, samo on zna.
Plan puta je sacinjen i krenuli smo u utorak za Sarajevo. Put preko Cacka, Uzica, Mokre gore, do Visegrada, gde pravimo photo sesiju. Reka Drina zalena kao smaragd. Odusevljen je.
Nastavljamo za SA, i negde pre Foce(Srbinja), slikamo mesto udesa gde sam razlupao auto. Kako sam sleteo i zasto ostace misterija, a put je gotovo ravan i bez krivine na tom mestu. Ulje, nafta, pukla zadnja guma...ko zna???
Stizemo u SA, nalazimo hotel Bosna, prvo je cena bila 50 E, a na moje zamerke je pala na 30E. Sobe su ekstra, zaista, sve je novo, kupatilo i sve odise misrisom. Svako u svoju sobu, jer je francuski lezaj.
Za pola sata od raspakivanja krecemo u grad. Meta je Bascarsija. Mirisi cevapa, filigranske radnje, poslasticarnice, restorani...mnogo ljudi...lepota sarajki je primetna,hm...
Tada Rob, malo cutljiv celo vece, saopstava mi da on mora zbog nekih porodicnih obaveza da se vraca nazad za GB, tako da od sutra ne putujemo zajedno. Hladan tus, sok, iznenadjenje...sta da mu kazem, bio sam i malo ljut, ali ismo deca...
Sutradan, on u 8AM odlazi uz pozdrav glavom. Konobari u panici mi javljaju da je on otisao.. znam,znam.. rekog im i pakujem se ja da krenem prema CG, u moju kucu, a to je i bio plan puta. Po savetu momaka iz hotela, ja krecem za Mostar, Metkovic. Mostar je grad i po. Sredili su ga, popravili... i stari most lici na onaj stari most koji ja pamtim. Momci i dalje skacu sa njega, sto sam imao prilike da vidim i licno. Na noge, ali treba i to smeti. Ja ne bih smeo.
Granici BiH i Cro prelazim u Metkovicu, i Jadranskom se spustam prama Dubrovniku. Silazim u stari grad i jedan ljubazan policajac mi je obecao da ce pripaziti na motor. Ja sam sa aparatom i jaknom po 30C setao Stradunom i posle mnogo godina osetio ponovo tu carobnu atmosferu. Guzva, turizam, sladoled 1E 1kugla??? OK?Ali, Dubrovnik je to, a moje uspomene na davna vremena, ludi kamen na kome nikako nisam mogao ostanem duze od 1 sec, navirale su.. Divno, prelepo.
Odatle , gotovo tuzan, produzavam za CG i oko 15 h otvaram kucu. Odmaranje i sutra ceo dan.
Kontaktiram Freshmana, bice u ZG, znaci sledece mesto za spavanje je kod njega.
Opet idem Jadranskom do Splita. Pejzazi kao u bajci. U Omisu, Vstrom izlazi sa neke plaze, Pozdravljao se bikerski. Ali, covek me stize i u voznji se rukujemo. To je Igor.Pozdravljam ga. Nije mi da da platim pice, cak mi je poklonio pukmrezicu da spakujem jaknu pod nju. HVALA IGORE.Svaka cast za gest i dobro dosao u BGD.
Odatle do Splita, pa na tunel SV.Rok gde je neopisiva guzva nekoliko km kolone.. prolazim sve po desnoj strani lagano. Nema problema, cak mi i policajac na motoru gestom kazi vozi vozi.. Posle tih tunela, sve je islo glatko i malo sam iznenadio mog domacina Freshmana posto sam brzo vozio stigoh ranije. Pa i Vstrom ide preko 200!!!Verujete mi?
Plan se dalje pravi kod Freshmena kod kuce uz jumbo picu nevedjenih razmera R=1m ?!?!?Haos.
GROSSGLOCNER. moja sledeca tacka.
Slovenija je laka za prolaz ali me malo mucilo cas ima cas nema autoputa. A po 2 Eskoro za svaku deonicu. Put do Villacha vodio me je kroz tunele Karavanke. 6,5 E. OK, vozi.
U Filahu (po Vuku), susrecem Slovence, Franca i Josipa, koji u Loisu nesto kupuju kao i ja. Pice, caste me , super momci! Pozdrav i njima, ako citaju ovo.
Lienz pa Hagenblut, pa na Gross. Vreme da se uplasis, oblaci crni, bice mecava, a ja nisam poneo moje skije...sta sad? Ipak nalazim smestaj, 100m ispod naplatne rampe, predivna bakica mi pokazuje sobu, 20E mitt frushtuck. OK, upadaj.Odlazim malo da obidjem gore kako to izgleda, ali oblaci nedaju da mnogo vidi. Hladno, kisica. Neki par se isto bori sa orkanskim vetrom da napravi neku fotku. To su Igor i Nena iz Cakovca.Na Phazeru 600. Dobar vozac, momak i ljudina. Taj Igor. A i dobro tetovira, koga zanima moze da mu se javi. Dacu broj u PM varijantama.
Ujutro posle sjajnog dorucka, a i moji drugari su se smestili kod iste bakice, krecemo da vozikamo. Jutro je bilo kao u snu, bez oblacka. Vristim od radosti i srece, cesta drzi motor kao nekim magnetom, moze se svasta ciniti, ali ja sam ipak oprezan (slupao kola, ne?). Malo nam je bio jedan krug nego malo tankirasmo gorivi, pa opet gore na tu visinu. FANTASTICNO!!!! Motoristi u velikim grupama, soleri, razni motori, kao neka familija.. Taj Gross mu dodje kao neka Meka za bikere iz cele Evrope.
Odatle se oko 13h spustamo i nastavljamo prema Filahu odatle oni prema Klagenfurtu, a ja prema Rijeci. Tamo mi je prijatelj, dr Zoran Sucurovic, ispod N. Vinodolskog. Nismo se videli 20godina. Opst malo kroz Slo, pa tutanj prema Rijeci. I tamo sam bio davno, potpuno se sve promenilo, na bolje, novi putevi okolo, i stizem lagano do Klenovice. Tu je bio dirljiv sustret. Nas dvojica smo 3 godine zajedno ucili i polagali ispite, pili ko smukovi itd..cak smo bili i dobri studenti.Onako usput.
Da ne bude suvise privatnosti, vracam se na temu. Odlasim u Crikvenicu i N. Vinodolski u obilazak i slikanje i naravno da su to dva prelepa mesta u koje vredi otici i letovati. Sutradan, slag na tortu. Odlazim na Krk, most je divan, pravo na trajekt za Cres. 40min na trajektu pricam sa parom Italijana, Transalp vozi momak. Jedna Nemica mi se malo smeska. Ili mi se to ucinilo.
Cres je ogroman kao i Krk, ali ja jurim prema M.Losinju. Tamo sam doziveo ekstazu, jer ako ima raj na zemlji, to je tu.
Sve mi se dopalo. Sve. Sat vremena sam setao po gradu i napasao oci arhitekturom, lepim zenama, jahtama, i sta dalje da pricam...
Vracam se lagano prema Krku. Opet trajekt nazad. Krk sam obisao ceo. Punat, marina sa toliko mnogo jarbola da se iz nekih tacaka ne vidi grad, Baska, divljina na kraju ostrva, Krk grad sa rimskom istorijom... haos...
Sve u svemu po ostrvima 330km. Tiphon pumpa. Vracam se u Klenovicu kao opijen svim tim lepotama.
Iz takve visoke emocije, sutradan me je zgrozio osecaj da moram nazad za Beograd. 600km, autoput, dosada. 5 sati jurnjave, lanac sam istegao skroz, i Beograd. Smog u sred leta, menja se vreme, auto pokupio od limara (lose ga uradio), necu da se nerviram i kvarim utiske sa puta... sada pada kisa, pa zato ovaj report i nastade. Na cajgeru je bilo 3450km.
Hvala svim znanim i neznanim ljudima dobre volje koji su se sklanjali da ja prodjem pored njih, onima koji su mi pomogli gostoprimstvom, savetima i svojim vremenom da se druzimo. Pozdrav od Bobana, V strom 1000. Blue.
