SICILIJA 2018. - Dreams come true

Back
Dorucak u pecini, a kafa na stepenistu, a onda na motorima krug oko grada. Grad i preko dana deluje podjednako velicanstveno kao i po mraku.













Dobijamo instrukcije da posetimo dvorac Donnafugata, jer nam je takoreci na putu. Malo smo se promuvali okolo, ali nismo ulazili. Ubrzo, kada smo se vec obukli i seli na motore, vidimo da nema Cama. Cekamo ga u opremi na suncu. Posle nekog vremena, on se pojavljuje sa pricom da je nasao coveka iz Kraljeva koji tu radi i malo sa njom porazgovarao. Svet je mali. Inace, jedna od najupecatljivijih stvari na ovom putovanju bilo je cekanje Cama. To se desavalo uvek i svuda. Tako je jednom prilikom dok smo ga mi cekali, pojavio se odusevljen sa pricom kako je na nekom kruznom toku prelepo cvece, pa je on uzivajuci obisao jos neki krug...oko kruznog toka.




 
Sledeca stanica je dolina hramova pored Agridjenta. Dovozimo se do ulaza gde deo grupe odlucuje da poseti hramove, a mi idemo do obale da potrazimo neko mesto gde bi popili kafu i malo iskulirali. To se ispostavlja da nije tako lak zadatak, debela je predsezona i deo pored plaze, gde inace ima gomila beach barova i restorana, samo retki su otvoreni.
























 
Nakon poduzeg odmora na plazi, idemo prema Trapanju. Prvi deo puta je veoma zanimljiv za voznju. Smenjuju se brdoviti predeli prosarani zelenim poljima. Pravi melem za oci. Kasnije, put se polako pretvara u ravnicu i odmah odlucujemo da skrenemo prema unutrasnjosti.
U Trapani stizemo u vecernjim satima. Hotel je u imao veliku dvorisnu terasu okruzenu zidovima i ukrasenu zelenilom, pa smo tu napravili gozbu pre odlaska do grada.
Trapani se ne pominje bas previse, kada se prica o Siciliji, a grad odusevljava. U gradu smo naisli na pravu riznicu arancinija, tradicionalne sicilijanske hrane. U pitanju su kugle od pirinca sa safranom punjene slanim ili slatkim nadevom, pa pohovane. Sigurno da je priprema malo ozbiljnija od ovoga sto sam naveo, ali to je u sustini i ukus je kakav se samo pzeleti moze. Na ovom mestu je bilo bas puno izbora, nismo lako mogli da se odlucimo.
Jos jedan sicilijanski biser smo nasli u Trapaniju, Birra Moretti Siciliana. Inace standardnu verziju ovog piva volim jos od ranijih poseta Italiji, a ovu Sicilianu sam bas zeleo da probam, ali nismo nailazili na nju sve do sada. U ukusu se blago oseca pomorandza.
Zelimo da kupimo nesto pica da imamo na terasi pre spavanja, pa pronalazimo automat sa picem u nekakvom haustoru na setalistu. Pice se kupuje tako sto ubacis zdravstvenu knjizicu ili licnu kartu, da bi potvrdio da si punoletan i onda pristupas kupovini, ali samo na komad. Ne mozes da kupis vise pica odjednom. Tu smo morali da zamolimo neke momke da nam pozajme dokument da bi mogli da obavimo kupovinu, pa smo i njih castili sa po pivom.


















 
Nakon jutarnje setnje, idemo da obidjemo stari grad Erice, na brdu tik iznad grada. Do tamo vodi stari uzani put prepun serpentina, koje se na pojedinim mestima spajaju, pa se iz jednog zavoja bukvalno prelazi u sledeci i to sve sa prilicnim usponom.
Gradic je sarmantan, ima predivni pogled prema Trapaniju.




















































 
Spust iz Ericea je odlican. Dobar put sa lepim krivinama i fenomenalnim pogledom koji traje sve vreme spusta.

















Idemo u San Vito Lo Capo. Kada sam pripremao turu, ovo mesto mi je zapalo za oko, pa sam pozeleo da ga posetimo. U pitanju je zaliv sa dugackom pescanom plazom okruzenom planinama. Veoma zanimljivo mesto i dobra voznja do tamo.








 
Veceras pijemo pice u Palermu. Jos samo da stignemo do tamo. Lakse je reci nego uraditi. Drzali smo se voznje uz more koliko smo mogli. Ulazak u Palermo se oduzio mnogo vise nego sto je bilo ko od nas mogao da pretpostavi. Nismo imali predstavu koliko je Palermo veliki. Tek kada sam dosao kuci sam pogledao na netu.
Guzva u vise traka je pocela kilometrima pre Palerma. U svoj toj guzvi, kolone su zive, svi se premestaju iz jedne trake u drugu neprekidno. Dok gledas da izvuces zivu glavu, iskusavamo jedan lokalni obicaj. Vozila sa strane ne cekaju da se ukaze razmak izmedju vozila da bi se ukljucili, vec upadaju „bez pitanja“. Kada mi se to prvi put desilo, pitao sam se da li cu ziv stici do hotela, ali vec nekoliko stotina metara dalje, izbazdaris se na okolnosti i imitiras lokalce...sto i nije bas lako sa natovarenim motorom., ali ide. Posle, kad malo bolje razmislim, oni su taj obicaj usvojili, jer se rastojanje izmedju vozila ne ukazuje, nema ga...i oni koji zele da se ukljuce se samo snalaze. Drugi to prihvataju tako sto cim vide vozilo sa strane da se priblizava, lagano uspore bez zaustavljanja dok se  izvrsi radnja ukljucivanja i svi idu dalje. Kasnije nam je recepcionar u hotelu to potvrdio rekavsi da je to zvanicno najgori grad u Italiji sto se tice saobracaja. Od svih velikih i zagusenih gradova u kojima sam vozio, ovo je definitivno najludje.
Hotelu prilazimo sa zadnje strane kroz neku suludu cetvrt, prljavu, oronulih zgrada, i prepunu nekog polusveta. Kada smo se parkirali ispred hotela, samo smo razmisljali sta da radimo sa motorima. Medjutim, gazda hotela nam je obezbedio garazu u prizemlju za sitnu kintu. Kuriozitet je da druga strana hotela gleda na glavnu ulicu u Palermu, Via Roma. U hotel udjes sa strane iz jezivog kvarta, a prozor iz sobe gleda na centar grada.
Samo brzinsko raspremanje i idemo do grada. Malo smo se rastrkali, pa deo nas ide do nekog bara na aperitivo. To je italijanski obicaj gde barovi popodne ili predvece postave bar sa hranom i za jedan koktel mozes da se sluzis koliko hoces. U pitanju su salate, paste, kanapei, pizze i slicno, a ne neka konkretna hrana. Mada se i ovako moze fino zameziti. Kasnije idemo u neki jazz bar na cugu.










































 
Nije bas da imamo vremena na pretek, imamo danas lepu voznju, ali ipak idemo do pijace, da kupimo voce. Pijaca je u delu kvarta kroz koji smo dosli sinoc, nedaleko od hotela. Juznjacka atmosvera u svom najboljem i svom najgorem izdanju. Prodavci sa tezgi vicu iz sveg glasa, kao da su poludeli, a mi se smejemo toliko da nam nije dobro.
















 
Pakovanje pre polaska i poslednji pogled sa prozora na ulicu. Usamljeni kofer ceka pored drveta, dok se panduri malo dalje domundjavaju. Kaze Peca: pazi kad je bomba u koferu...Ubrzo je kvart blokiran i sve unaokolo evakuisano sa ulice i ogradjeno trakama, tako da su svi na bezbednoj udaljenosti.  Za to vreme, mi smo sisli da izvezemo motore iz garaze, pa mozemo da vidimo izbliza sta se desava. Dolazi policajac u specijalnom odelu za razminiravanje. Prilazi polako koferu, a i kako bi drugacije...jedva ide u onom odelu, lagano otvara kofer...i rukom javlja policiji da je sve u redu. Na svu srecu, bila je u pitanju lazna uzbuna. Oni istog trenutka otvaraju ulicu. Sve je trajalo manje od pola sata. Deluju da im ove situacije nisu strane. Nakon toga kaze Camo gazdi hotela: hotel ti je la bomba!








 
Danas bi trebalo da predjemo na kopno, kako sutra ne bi gubili previse vremena. U tom smislu, rezervisali smo isti smestaj u Tropei, veoma nam se dopao u dolasku. Rezervaciju nam je obavio gazda hotela kako bi izbegli proviziju bookinga.
Izvlacenje iz Palerma traje dosta dugo. Nema onih ulica sa vise traka kao u dolasku, ali se prolazi kroz niz malih mesta, pa je guranje kroz kolone neizbezno. Cim smo malo odmakli od grada, krece uzivanje uz more.
Prva stanica je Cefalu. Parkirali smo se bas do plaze i u lokalnom kafeu narucili arancine i pice. Sisli smo na plazu i uzivamo kao da ce ovaj dan trajati vecno.










 
Od Cefalu pocinje bas dobar put za voznju, more, pogled, krivine, dobar asfalt...savrseno.
Negde malo pre Mesine, svracamo da posetimo rt, Capo Di Milazzo. Dobar je pogled, lepo vreme, pa smo na zidicu napravili malu zakusku.










 
Na ukrcavanje dolazimo bas u suton. Imamo vremena do ukrcavanja tek da se popije po pivce. Poslednji pogled na Mesinu. Zbogom Sicilija, probudila si nam sva cula, nadam se da se vidimo ponovo!
Do smestaja smo sprasili autoputem, vec je pala noc.






 
Prvo jutro povratka kuci. Dobro poznati hotel, dorucak i kafa na suncanoj terasi.
Danas je dosta kilometara do barija, a uz to u planu je da posetimo Materu i Alberobelo pa prvi deo puta odradjujemo autoputem. Zacudo, nije lose za voznju. Kasnije se iskljucujemo i put nas vodi uz more. Kada smo se odvojili od mora prema Materi, predeli su postali veoma lepi. Oko nas su prostranstva uredjenih zelenih polja...sto bi se reklo kao windows XP.





U Materi se rasturamo i muvamo se po gradu, malo uzivamo u basti kafea. Grad se sastoji iz novog dela, starog dela i veoma starog dela koji je dobrim delom napravljen u supljinama poroznih stena. Sve to izgleda veoma nesvakidasnje.


































 
Vreme lagano curi, a treba stici na trajekt na vreme. Idemo prema Alberobelu. Vec kilometrima ispred grada, prolazeci kroz seoske puteve, prisutne su poznate truli kucice. Skoro svako domacinstvo, ma koliko da je savremeno ili tradicionalno, u svom dvoristu ima jednu ili nekoliko ovih interesantnih kucica.
Kada smo stigli u Alberobelo, idemo u obilazak dela grada koji je citav izgradjen na ovaj tadicionalni nacin. Mnogo je veci nego sto smo u pocetku zamisljali. Sve deluje kao iz bajke, samo jos patuljci da se pojave. Kucice su toliko fotogenicne, da ne mozes da odolis da napravis hrpu slika. Uz najbolju volju nisam moga da odaberem manji broj, mada sve lice jedna na drugu.






































































 
Ostalo je jos da stignemo na trajekt. Ulazimo sa jedne strane grada i prolazeci kroz centar idemo na drugu stranu gde je ulaz u luku. Uprkos tome sto sam vise puta prolazio kroz Bari, na ranijim putovanjima, ovaj prolazak kroz grad na mene je ostavio utisak da je Bari veoma ozbiljan i lepo uredjen grad.
Na tom prolasku kroz grad, Camo se gubi, tj. nestaje. Prethodnih dana nije bilo prilike za kupovine, pa mu je ovde bila poslednja prilika, a nije mogao da odoli. To je moglo da ga kosta da zakasni na brod, ali sva sreca nije. Mi vec na palubi cirkamo pivo i cekamo ga da se pojavi...sve vreme se zezajuci na temu njegovog kasnjena ili bolje receno naseg cekanja njega na turi. I on se pojavljuje u zadnjem trenutku.








 
Izlazak sa trajekta i povratak kucama. Samo jos da utvrdimo kojim putem. Idemo na sever, preko novog puta SH20 prema Gusinju, pa dalje prema Srbiji. Sve negde do Skadra je put samo da se prodje, ali ubrzo zatim pocinje pravi uzitak od puta. Iako sam ga prosao vec nekoliko puta, ne propustam priliku da se tuda opet provozam. Ovoga puta to se nametnulo kao najracionalnija odluka. Usput svracanje u selo Tamare, na kaficu, i na poznati vidikovac na zajednicko slikanje za kraj.






















































 
Na ulasku u Rozaje svracamo u „Zeleni raj“ na okrepljenje. Jos jedno od mesta koje posecujemo redovno kada smo u ovim krajevima. Vlasnik je profesor knjizevnosti, veliki zaljubljenik u prorodu i poznavalac ovih krajeva, od njega se uz casicu ili dve moze puno toga zanimljivog saznati.



Voznja poznatim, ali nista manje lepim putevima prema kuci. Ibarska magistrala, koliko god puta da je vozim, ne prestaje da mi prija i da me pocasti uzivanjem. Preko puta srednjovekovnog grada Maglic, po tradiciji, svracamo u kafanu „Jerinin grad“ na klopu i razlaz. Pored toga sto tu kafanu redovno posecujemo, i vlasnik kafane nam je drugar i bajker, tu je klopa posebna poslastica, pa posle Italije itekako prija.


 
Evo i nesto rekapitulacije putovanja...

Iako smo na putovanje krenuli ranim prolecem, vreme nas je posluzilo fenomenalno. Osim kratke epizode na pocetku putovanja prvog dana oko Mojkovca, svih drugih dana smo imali prelepo vreme. Temperatura kakva se samo pozeleti moze. Pravo prolecno prijatno vreme.
Sto se tice smestaja, osim prve noci u Italiji koju smo rezervisali iskljucivo iz razloga sto je bio praznik, sve ostale smestaje smo rezervisali u toku popodneva za uvece. Uvek je bilo u pitanju nocenje sa doruckom, kako bi tu na licu mesta doruckovali i popili kafu i izbegli trazenje alternativnih varijanti sa velikom grupom. Ukupni prosek za citavo putovanje je bio oko 23-24€ po osobi dnevno za nocenje sa doruckom.
Trajekt smo uzeli iz Draca, u tom trenutku iz Bara nije ni isao, a i kada ide cene su dosta skuplje, za nekih 30%. Cena karte za motor, dve osobe i spoljnu kabinu sa toaletom je bila 319€ povratna. Brod je bio OK, nista specijalno i nista losije nego inace. U odlasku smo kasnili zbog uzburkanog mora, a u povratku smo isli na vreme.
Motori su sluzili odlicno, bukvalno bez ijednog i najmanjeg problema. Gorivo je u Italiji dosta skupo, kako gde, a uz to smo se na jugu prvi put susreli sa varijantom da ako na jednom redu pumpi tocis sam je jedna cena, a ako tocis na drugom redu pumpi gde pise „servito“ i gde bi trebalo da budes usluzen je druga cena, veca oko 30 centi po litru. Tako da treba voditi racuna...Hoze je na samom pocetku dok jos nismo poceli da obracamo paznju na to, spontano stao u red gde pise servito, sam sipao, ali je morao da plati kao da je usluzen.
Putovanje u ovako velikoj grupi je proteklo odlicno, zapravo bolje nego sto je za ocekivati. Uvek nas je bilo puno za zajebanciju. Od pocetka je bilo neko nepisano pravilo da ne moramo striktno da se pridrzavamo voznje u koloni. Kad god neko pozeli da se odvoji ili prosto dinamika saobracaja tako zahteva, sastajemo se kasnije na nekom mestu. To je u principu dobro funkcionisalo, a i svi se vrlo dobro poznajemo i dosta smo se vozili zajedno, pa se u svakom trenutku zna sta moze da se ocekuje.
Sicilija...uh...gradovi, gradici, sela, bez izuzetka su prelepi. Priroda veoma raznolika, od ravnice i oranica, do planina, zelenih polja i tirkiznog mora. Cini mi se da bi svako mesto pojednicano moglo da bude predmet putovanja. Za ovako ograniceno vreme, puno toga smo prosli. Nakon par dana nije bilo lako setiti se svih mesta koja smo posetili. Naravno, puno toga je ostalo, bas onako kako i prilici, da postoji valjani razlog kada se ponovo krene u istom pravcu.








 
Odlicno ... predobar djir ... i moram priznati da sam nemalo iznenaden brojem motora i sudionika ... svake pohvale ... bilo je lipo bar u mislima pobici do Sicilije !!!  (y) (y) (y)

Kako ti je kolega podnija put na TDM-u ?
 
You must log in or register to reply here.
Top Bottom