Dolomiti: Opet i ispočetka

[zzr600]

Znam da su Dolomiti i Alpe obrađene teme, ali evo još jedno putovanje tim prostranstvima, možda neko nije sve vidija i čuja

Destinaciju smo znali unaprijed ali ne i vrijeme i datume jer je tribalo ukomponirati nas 5 prijatelja razno-raznih zanimanja, ipak pada datum 25.6.2010, na praznik, pa kud koji mili moji. - .
Na put kreću:
1 Ante Fleksibilni R1
2 Jole Švicarska F1000
3 Željko Izdiguzica VFR 800
4 Mate More-More ZX-6R
5 Krešo Gladni ZZR 600

Na početku putovanja nismo znali kako bi se nazvali ali putem se nametnula jedna misao:
Pupavac – ptica koja smrdi. Kakve to veze ima s nama? Pa nakon 10 sati vožnje mislite da ste pupavac, u najblažem opisu. Heheheh. Ajmo početi:

1 dan.
Šibenik – Rijeka – Pasjak – Nova gorica – Udine – Cortina d¨Ampezzo

Kretanje isprid Robne,  kraj tri pitara, našem omiljenom stajalištu i odma prvi hendikep. Naš
Ante gura karticu u bankomat i ovaj je povuče, pas mater i ostalo. Ona nam je uzdanica bila ali šta je tu je, nema predaje.

Stajanje u Bakarcu na prvo osvježenje, i onda tren posla iz Hrvatske u Sloveniju i potraga za selom di živi Antin kolega sa posla, koji odma po dolasku vadi pive, kraski prsut i čevape. Švrljanje po garaži  izaziva oduševljenje s kojom ljubavlju čovjek skuplja i restaurira stare stvari. Mene osobno je oduševio kraski pršut ali sam bio u manjini ali ko šta voli. Jedva se oprostimo od tog čovjeka uz obećanje da ćemo se vratiti.

JNA kampanjola
Pršut nisam slika, nisam stiga

Cilj je bio Cortina d¨Ampezzo ali zbog nedostatka vremena  stajemo u jednom od ovih Cadore mjesta. Ko pogleda kartu bit će mu jasno. Prvi pub i pitanje za spavanje, sve riješeno u 20 minuta, po glavi 20E. Nije loše za početak. Soba je u godištu sa „Putovanje u Vučjak“ ali nije nam smetalo, bar je pogled dobar. Poslije tuša potraga za jelom u gradu ali sve spada na pub. Američki stil prehrane, hamburgeri, krilca i slatko – ljuti umak, par piva (3 je bilo dovoljno) za lijep san. Jutro, buđenje  i marenda u dvorištu imanja.

konji u dvorištu

Dolazi gazda, plaćanje i gazda vadi motor, hvali se da radi 15k godišnje, a ko nebi da živi ode na ovim cestama, padaju komentari. Pozdrav i gas dalje. Cilj Stelvać.

brembo kočnice, druga vilica, veći prijenosi ....... šminker

 

[zzr600]

2. dan
Cadore nešto – Cortina – Passo Giau – Araba – Passo di Sella – Ortisei – Bolzano – Passo di Pennes – Passo di Monte Giovo – Timmelsjock – Ruta nazad do San Leonard – Meran – Spondinig skretanje - Prato di Stelvio

Vožnja živopisnim krajolikom uz uzdahe svakog propuštenog kadra i odluka da se ide na Passo Giau umjesto Passo di Falzarego , koji je bio u prvobitnom planu, fala Picoda, prvi naš pass, aaaaaaa lipo li je, mnoštvo motora, kafić, čaj, naljepnice, razglednice i sve šta se more kupiti za suvenir, ko da više nema vrhova. Malo slikavanje i ajmo dalje, dug je put.

Dolazak do Bolzana i prvo gubljenje 2 livo, 3 desno e jbg. Pada dogovor , Timmelsjock točka skupljanja. Ja i Jole vozimo do Passo di Sella, ništa posebno, standardno, naljepnice, razglednice i gas dalje, čekati će nas oni mislimo. Preko Passo di Pennes, opet , naljepnice, razglednice i spuštaj se dalje (ili penji kako oćeš). Dolazak na Timmelsjock izaziva čuđenje, jer njih nema, a oni su brza skupina, nema veze vadi se mesni od Gavrilovića i ručak nikad slađi. Fala Đuri i sinovima. Timmelsjock je jedan od onih sa kojih se moramo vraćati jer prolazak se ne poklapa sa planom puta. Ajmo Jole nazad pa ćemo ih putem sresti, kad oni slave ispod vodopada koji je pri vrhu. Sreći nema kraja.

karta u našeg jole (partizanska)

U podnožju planine ih čekamo i nastavljamo prema Meranu i točki noćenja Prato di Stelvio. Dolazak u mjesto i traženje smještaja. Vrtenje po mistu i napokon nađemo za 26E po glavi sa doručkom, koči, uzimamo. 19h je već a od 8h u sedlu. Spasi, gazda di je tuš, trne guzica. Napokon svi spremni i idemo u misto na večeru. Tražimo restoran di ima ljudi, tu je valjda spiza dobra, i jedva nalazimo misto u jednom ali …. Uvik neki ali. Izvinite, 21h je, kuvar je upravo otiša kući ako oćete pizze može ali čekate 45 min. E jbg. ( i onda mi nevaljamo za turizam, rečenica ponavljana često ovih dana skupa sa materama, letvama, itd). Aj aj daj šta imaš, nesrićo, komentiramo. Pive daj odma a ovo kad dođe. Spavali kao janjad. Nakon 3 pive.

ako ko naleti možda ko pripozna kuću.

 

[barba]

Di vas je vrag odnija ,mogli ste i kući sve to poisti.Ni matere van nebi bile zabrinute.              
Kome ste ostavili pitare na čuvanje.

 

[zzr600]

Bili smo i u tvom kraju, 

 

[barba]

Aj neka ,baš mi drago.Nego ,jeste li se lipo proveli.Jeste li se na prste dogovarali  ili  .......  .

 

[picoda]

Znaci, bilo je dobro  :wink:

I ajde Kreso stavljaj malo vece slike, ko ce klikat na svaku 

 

[tonci]

Ovo je bilo odlicno,svida mi se ovaj brzinski opis i uradeno.
Jedva cekam krenut po tim prevojima,a i spiza je valjda dobra.

 

[zzr600]

Znaci, bilo je dobro  :wink:

I ajde Kreso stavljaj malo vece slike, ko ce klikat na svaku  

Evo opet po tvom savjetu, veće slike.  
Malo dok povatam sve.

Ovo je bilo odlicno,svida mi se ovaj brzinski opis i uradeno.
Jedva cekam krenut po tim prevojima,a i spiza je valjda dobra.

prevoji   hrana  alacdolje:
moga bi ti cili elaborat o njima i njihovoj hrani napisati. Pogledati moj nick u putopisu.

 

[zzr600]

3. dan
Passo Stelvio – Passo Umbrail – Sta. Maria – Offenpass – Tunel za Italiju kraj jezera – Livingo – Passo del Bernina – Pontresina – St. Moritz  - Julierpass nazad – Passo del Maloja – Chiavenna  - Passo della  Spluga – Passo del S. Bernardino – Bellinzona – Biasca nazad – Giubiasco – Magliaso

Jutro vedro, kao stvoreno za jurcanje prevojima, ajmo ajmo brže, pozdravljmo domaćine i gas,

opet pogled s prozora

kad ono bicikle, bicikle, sve bicikle svita su ode, komentira Željko i ne samo to nego pratnja, busevi, banane, plastične čaše. Prva - druga umisto ugodne druge – treće. Srića našeg balkanskog mentaliteta pa smo sve to lagano pristigli i jedva stigli na vrh, i to u restoran koji se zove Tibet. Dalaj lamu nismo vidili. Čaj, marenda pa čak i čokoladna torta a bicikle još idu, pa koliko ih ima? Naljepnice, razglednice i ajmo mi dalje prije nego oni krenu i nizbrdo.

Tu se patentira brzi spust u leru ugašenih motora koji ćemo prakticirati do kraja putovanja.  Malo ekologije i štednje od nas Hrvata. Zamislite, začuđenog vozača bicikle ili kamp kućice ili full opremljenog BMW kad kraj njega proleti R1 u leru ili natovareni VFR.  

Spust do Švicarske, a sad polako, svi kažu drži se znakova i pazi se policije. Tepili domaće trkaće pa peglali za njima. Trebali voziti do Zarneza ali naš Jole vadi karte i kaže da ima tunel ode negdi iz Švice u Italiju. O.K. slažemo se. Pun pogodak i izlazimo direktno u Italiju i pumpu sa najeftinijim gorivom na cilom putu. Vožnja uz živopisno jezero do Livinga i passo del Bernina., naljepnice, razglednice.

Opet Švicarska, šesta i mirno dalje. Pravac Pontresina pa St. Moritz. Živopisni gradić švicarske elite , pa nebi nikad reka da nije onog jezera ki na razglednici. Predgrađe puno motorista u kafićima i restoranu, ručavaju, pa mogli smo i mi stati, a ne. Glasala većina, moramo se držati rasporeda. Meni žao, šmrc. Sljedeći je Julierpass.
Još jedan sa kojih se vraćamo, a štaš. Gori standardno, puno motora, naljepnice, razglednice pa čak su i neki ručali naizgled super hamburger koji i nije bija tako super. Ante, ante!

ne jesti hamburger na vrhu!!

Ler, ugašeni i nazad. Dolazimo do ravnice prije uspona na Passo del Maloja pa preko njega opet u ravnicu. Odredište je Chiavenna - Isola – Passo della Spluga. Polagani uspon jer je sve puno jednosmjernih tunela i uskih cesta u kojima te auto ili nadolazeći motorist brzo iznenadi. Putem prema gore susrećemo simpatičnog Švicarca na KTM kojemu se svidila Antina i Matina vožnja pa jurca sa njima. Na vrhu upoznavanje, malo priče. Šta, di, kako?

Ajmo dalje, Ante pokazuje se na sat, raspored, raspored odzvanja mi u glavi. Penjemo se na gvozdenog konja i u ler. Juriš Passo del s. Bernadino. Pogled sa vrha i naljepnice, razglednice i ajmo dalje, ipak malo dalje skupina pokazuje malo milosti pa stajemo poradi ručka. Vadi se grah sa kobasicom koji je taman zagrijao u kuferu poviše auspuha. Limenka i pogled sa planine, ko to može platiti.

gušti su gušti

To je zadnji uspon danas, ajmo doli, još jedan put ler , i ciljamo Bellinzonu pa u planine prema Biasci, tu ispada nesporazum, prijatelj rekoše Giubiasca ja razumija Biasca, aj okreći se i nazad u Giubiasco. JBG, a šta ću sad, krivo čuja, vozi i muči. Stižemo u Giubiasco di nam prijatelj sređuje spavati blizu Lugana. Još 20-tak km. A tako je lipo dan počeja  :misli: :misli:
Dolazimo u Magliaso i nalazimo pizeriju/sobe i raspremamo se, s nadom da ćemo naći koji restoran za večeru. Sve pada u vodu jezera koje je blizu ali sve probleme riješava gazdarica, koja je by the way, balkanskog porijekla.  . Otvara se kuhinja i pije se i ide. Par piva kasnije svi hrču.  .

 

[bev]

Alpe su neiscrpne  !

 

[zzr600]

4.dan
Nazad do Biasce – Passo del s.Gottardo – Furkapass – Grimselpass – Sion – Martigny – Col del  Gran s.Bernardo – Aosta

Buđenje u 5.30 od strane motora, a di će ujtro u 5.30 odnija ih đava, komentira Željko. Aj diži se , ionako ponavljamo cestu. Nazad do Biasce, poznato, dalje prema S.Gottardo cesta nemože biti lipša, široka sa visokim nadvožnajcima i prekrasnim pogledom. Kombinacija ranog jutra i vrha nije baš idealna. Malo smo promrzli ali nas ništa nemože spriječiti u pohodu na suvenirnicu, naljepnice, razglednice, slikavanje i moj nos namiriše menzu, pravu sa tacnama i kuvanom hranom, hehhehe, veselo se uputim bez obzira na negodovanje, ali ……. Uvik cijene ubijaju , odustajem.  :klopa:

Relativno brzo stižemo do Furkepass-a di pada dosad najbolji photosession, ovaj put ništa od naljepnica, razglednica, ajmo dalje (sat, raspored, znate već…).

Opet brzi dolazak na Grimselpass, e tu je malo življe ima motorista i suvenirnica (već nas je kriza počela pucat, nismo kupili naljepnicu i razglednicu 10 –tak sati). :bonk:

slikali se sa nekim cool motoristima

Obilazak malog zoološkog vrta sa sviščevim gradom i sovama. Čaj na tarasi u zavjetrini i sunce koje se budi, diš bolje, opuštena atmosfera koju možemo prepisati zgodnoj konobarici i suncu. Nema sata i rasporeda sad, a? Ipak svemu ljepom dođe kraj.

ler

Tek u nizini vidimo da nešto nije u redu, prva pumpa vadi se karta, savjet lokalnih bikera i nazad uzbrdo da utvrdimo gradivo. :misli:

Zadnji vrh današnjeg dana  Col del  Gran s.Bernardo iliti Veliki Bernard. Uspon standardan uz malo faljivanje nekih od nas (col ili tunnel), oni odabrali tunel, e jbg, malo smjeha, čekanje i gas na vrh. Dolazak na vrh je jedan od upečatljivijih na putovanju. Na jednoj strani Švicarska na drugoj Italija (preko jezera). Par slika će dočarati što mislim.

Pada ideja o spavanju na vrhu, idemo pitat, cijena idiotska, pitajte u hospiciju kaže recepcionerka. Išli pitat a oni jesmo li pješaci ili biciklisti, nismo ništa o toga, kažem ja, a oni žao mi je. Ko da mi smrdimo. (a ne nikako). A vozi doli, valjda će nas u dolini primiti. Aosta.

aosta po noći

I tako završava i ovaj dan.

 

[buena vista]

Auhh... prekrasno! Svaka čast !!!

 

[zzr600]

Auhh... prekrasno! Svaka čast !!!

nije još kraj, :wink:

 

[zzr600]

5.dan
Aosta – Courmayeur – Col du Pic s.Bernardo – Col de l¨Iseran – Col du Mt.Cenis – Briancon
Col du Galibier – Col d¨Izoard – Gullestre

Buđenje i plaćanje odma nama u 7.00 i ajmo ća, Čeka nas planina i to bilo koja, Mont Blanc, plan je bio doći u Courmayeur i ostaviti motore, te žičarom na vrh Mont Blanca. 0 bodova.
Žičara radi samo zimi, tako nam je rekao jedan mještanin.

Povratak nazad na zacrtanu rutu prema du Pic s.Bernardo, ali prije toga opskrba za marendu u mjestu prije uspona, sve taman otvorilo, vrući francuz, neke domaće kobasice, maslac ajme jedva sve stalo u kufere, ajde brže na vrh. Na vrhu mali kafić, zauzimamo stol na travi i pada samo takva marenda kojoj se pridružuje i jedan pas koji se ne miče od nas i salama.  

koja li je sljedeća destinacija? :misli:

bija je toliko simpatičan da smo mu obećali da ćemo ga spomenuti u putopisu

Ko će sad voziti, ajmo leć u travu, padaju svakakve ideje, ali sat i raspored ipak prevladavaju. Sljedeći cilj Col de l¨Iseran ili poznatiji vrh  od poznatog skijališta Val D¨Isere. Mi u full opremi na vrh (razglednice, naljepnice) kad ono žičara radi i staza otvorena. Juriš na iznajmljivanje skija, bordova, skijati u 7 mj. i nije tako često, odma se zovu ovi zimski skijaši u Hrvatskoj. (Ne)srića da rade samo do 12.00 pa odustaju zbog toga jer je bilo već kasno.

Ajmo mi u spust sa motorima umisto skijama. Pošto Francuzi imalu relativno ravne ceste sa blagim sepertinama u spustu smo skoro do skretanja za Mont Cenis. To je jedan od onih sa kojih se vraćamo, nije lipo ali nas trojica odustajemo od uspona, a Ante i Jole peglaju gori i vraćaju se jako brzo,  , dobre gume, kažu. Nas nalaze u hladu ispod stabla, kako jedva pušemo (vrućina u nizini je nepodnošljiva). U mistu ništa ne radi uključujući i pumpe a neki su na rezervi. Vadi se crijevo, i bratska raspodjela ostalog goriva.

al se plavi :shock:

Ajmo dalje u šestoj u nadi da ćemo naletiti na pumpu sa ljudskom posadom. Počinje kiša i nemamo drugog nego se prepustiti pumpi na kartice. Sve prošlo O.K., dalje putujemo po kiši i uspjevamo pobjeći oblaku. Sljedeći cilj: Col du Galibier, put do vrha malo mokar ali nije neka prepreka, gume dobro drže, brzo do vrha, slika ili dvi, naljepnice, razglednice. Sam vrh nije bio otvoren radi otapanja leda i snijega ali to nije spriječilo neke od nas,  

Vožnja do Briancona na dobrom francuskom asfaltu i ne primjetimo ali eto nas već na Col d¨Izoard tu ništa ne radi osim kućice za razglednice i naljepnice. Slika po običaju. Mi i neki indijanac na Pegasu. To je zadnji vrh za danas. Idemo napokon tražiti smještaj u pristojnu uru.

Pitanje u turist info-u, važna je cijena i parking, nalazak onog šta su naznačili u infou nemoguća misija ali Ante nalazi neke apartmane za 20-tak eura po glavi, u pravi tren jer kiša pojačava. Smještaj super, garaža topla, parkiramo uz gazdin traktor i kosilicu. Dok smo se mi oprali i spremili kiša staje i krećemo u grad u potrazi za restoranom. Od menija do menije kao pravi Česi. Pogodili po običaju nismo, plaćaj brže i ajmo u pub na pivu, tamo nemoš falit. Da nebi slučajno na miru popili pivu. Unutra utakmica POR – BRA, navijanje i dvi vuvuzele, ma daj molin te, vuvuzele, pa di si u ovoj pripizdini nabavili vuvuzele. Jbt. Popili po dvi pive i gas kući spavati. Zaspali poradi zraka ili piva neznam ali dobro spavamo.

laku noć, svima!

 

[zzr600]

Aj neka ,baš mi drago.Nego ,jeste li se lipo proveli.Jeste li se na prste dogovarali  ili   .......  .

nego kako, imali smo i priručnik  8) 8)

 

[barba]

I sad kad ste prošli sve to di san ja dugo živija jel razumite zašto su mi gume trajale ,otprilike,dvi do maximalno tri iljade km.A o ploćicama da i ne govorin.Skoro da san uvik ima set u žepu.                   
Eto tu san ja " ispeka " oko za kočenje u zadnji milimetar i ubrzanje dok si još nagnut i to prilićno.Bili su to đirevi svakog vikenda koje niko ne može platit.                     
Zamiran van samo jednu stvar a to je šta se niste javili da idete baš tamo.Bija bi vas uputija na neka mista.       
Jesu li Željku izdržale pločice ?????

 

[zzr600]

I sad kad ste prošli sve to di san ja dugo živija jel razumite zašto su mi gume trajale ,otprilike,dvi do maximalno tri iljade km.A o ploćicama da i ne govorin.Skoro da san uvik ima set u žepu.                    
Eto tu san ja " ispeka " oko za kočenje u zadnji milimetar i ubrzanje dok si još nagnut i to prilićno.Bili su to đirevi svakog vikenda koje niko ne može platit.                      
Zamiran van samo jednu stvar a to je šta se niste javili da idete baš tamo.Bija bi vas uputija na neka mista.        
Jesu li Željku izdržale pločice ?????

zvali smo mi.nisi se javlja.  
jesu, jesu u milimetar  

 

[barba]

Ne javljanje je kod mene česta pojava jer onda nebi napravija ništa od posla kad bi odgovara na sve pozive.           
Vidiš kako je Željko doša do mene bez pozivanja.On dobro zna situaciju. Poruke gledan kasnije kad se sve smiri.               
Najvažnije je da ste se svi vratili cili i zadovoljni.                     
Nego, di je nesta treći pitar.Nije ga valjda odnila neka cura sa bokon od bilog Pežoa.????

 

[ivan_m]

Krešo odlično 

 

[barba]

Ivane,di ti je prijatelj na Hornetu.Niti da se javi da čujen dali ono šta smo radili funcionira.