Nero
Well-known member
Što se trke tiče...bilo je zanimljivo 
Kao i uvijek, sastavljao sam motor do ponoći u petak (mijenjao ručicu gasa jer je zapinjala, montirao plastike, podizao rep...) i u subotu krenuo na Marof.
Rame me poprilično boli (najgore mi je stisnit kuplung i utovarit motor na prikolicu ), a psiha je u još gorem stanju .
Plan je bio da u subotu dođem na Marof, malo probam sve i popodne u Raču na tehnički.
Na Marofu, naravno cirkus . Ručica gasa je pretvrda (jer je kraća, a opruga na flahovima je jaka) i ne mogu vozit tako uopće. Srećom, bila je i Aprilia u blizini, pa sam s nje skinuo. Bolje je, nije idealno, ali mogu voziti. Druga stvar, podigao sam rep previše i nije mi dobar za vozit. Očito je i psiha upitna, jer se nisam mogao opustiti na Suzukiju (dok sam na Apriliji bio doma). Šarafanje i sklapanje i tako idem u Raču.
Staza je uska i kratka (750m) sa (barem) dva različita asfalta, dvije šikane i zabavnim skokićem. Svi (mislim da su 4 u totalu ) zavoji su desni (osim šikanica).
Prvi trening sam ekstremno konzervativan (fin način za reći sporiji od apn 60). Staza je zajebana, ulaz u jedinicu je nizbrdo, sužava se, a uopće ne mogu procijeniti točku kočenja za nju. Dvojka mi bolje leži, a nakon nje ide pravac do prve šikane. Nakon prve šikane, ide desni zavoj koji prelazi na skokić, a sa skokića ideš na drugi tip asfalta (s lošijim gripom). Nakon toga je druga šikana i onda je izlaz na ciljnu.
Drugi trening sam nešto ubrzao (4 sekunde), al idalje spor. Ekstremno. Ne vjerujem motoru, previše potenciram problem s ramenom i strah me. Jbg. Treba mi vremena. Svejedno sam happy. Druga stvar, na ovom treningu sam usipio pregrijati kočnice. Morat ću sada promijeniti ulje i nadati se da se to neće ponoviti u Križevcima.
I onda...trka. Na startu sam zaspao (odlučio da se vozi još jedan krug zagrijavanja), ali bez obzira na to stižem sve do jedinice. U jedinici je bila gužva kao na ulazu u japanski brzi vlak. Svjestan sam da sam sporiji od ostalih, pa se ne guram već lagano pratim odzada situaciju .
Vrtim krugove, i odjednom žuta zastava. Prolazim jedinicu, a na podu Nino sa Suzukijem, prolazim između njega (on se ne miče) i motora i očekujem prekid utrke. Mislim se šteta, jer je bio jeben na treninzima. Na moje iznenađenje, trka se ne prekida tri kruga, već mi prolazimo između njega i motora. U ta tri kruga, vidim da je i Zdes na podu na drugoj šikani.
Mario je uhvatio pad, Nina je hitna odvela (navodno ključna kost), a trka je tada prekinuta.
Nakon svih peripetija, nekako završavam peti i to je to.
Ugl., hrpa pitanja mi se vrti po glavi, kasnije ću ubacit nešto fotki što imam, a i osvrt malo na ostale klase.
Kao i uvijek, sastavljao sam motor do ponoći u petak (mijenjao ručicu gasa jer je zapinjala, montirao plastike, podizao rep...) i u subotu krenuo na Marof.
Rame me poprilično boli (najgore mi je stisnit kuplung i utovarit motor na prikolicu
), a psiha je u još gorem stanju .Plan je bio da u subotu dođem na Marof, malo probam sve i popodne u Raču na tehnički.
Na Marofu, naravno cirkus
. Ručica gasa je pretvrda (jer je kraća, a opruga na flahovima je jaka) i ne mogu vozit tako uopće. Srećom, bila je i Aprilia u blizini, pa sam s nje skinuo. Bolje je, nije idealno, ali mogu voziti. Druga stvar, podigao sam rep previše i nije mi dobar za vozit. Očito je i psiha upitna, jer se nisam mogao opustiti na Suzukiju (dok sam na Apriliji bio doma). Šarafanje i sklapanje i tako idem u Raču.Staza je uska i kratka (750m) sa (barem) dva različita asfalta, dvije šikane i zabavnim skokićem. Svi (mislim da su 4 u totalu
) zavoji su desni (osim šikanica). Prvi trening sam ekstremno konzervativan (fin način za reći sporiji od apn 60). Staza je zajebana, ulaz u jedinicu je nizbrdo, sužava se, a uopće ne mogu procijeniti točku kočenja za nju. Dvojka mi bolje leži, a nakon nje ide pravac do prve šikane. Nakon prve šikane, ide desni zavoj koji prelazi na skokić, a sa skokića ideš na drugi tip asfalta (s lošijim gripom). Nakon toga je druga šikana i onda je izlaz na ciljnu.
Drugi trening sam nešto ubrzao (4 sekunde), al idalje spor. Ekstremno. Ne vjerujem motoru, previše potenciram problem s ramenom i strah me. Jbg. Treba mi vremena. Svejedno sam happy. Druga stvar, na ovom treningu sam usipio pregrijati kočnice. Morat ću sada promijeniti ulje i nadati se da se to neće ponoviti u Križevcima.
I onda...trka. Na startu sam zaspao (odlučio da se vozi još jedan krug zagrijavanja
), ali bez obzira na to stižem sve do jedinice. U jedinici je bila gužva kao na ulazu u japanski brzi vlak. Svjestan sam da sam sporiji od ostalih, pa se ne guram već lagano pratim odzada situaciju .Vrtim krugove, i odjednom žuta zastava. Prolazim jedinicu, a na podu Nino sa Suzukijem, prolazim između njega (on se ne miče) i motora i očekujem prekid utrke. Mislim se šteta, jer je bio jeben na treninzima. Na moje iznenađenje, trka se ne prekida tri kruga, već mi prolazimo između njega i motora. U ta tri kruga, vidim da je i Zdes na podu na drugoj šikani.
Mario je uhvatio pad, Nina je hitna odvela (navodno ključna kost), a trka je tada prekinuta.
Nakon svih peripetija, nekako završavam peti i to je to.
Ugl., hrpa pitanja mi se vrti po glavi, kasnije ću ubacit nešto fotki što imam, a i osvrt malo na ostale klase.
