Prostranstvima Osmanskog carstva*

Back
ivan_m

ivan_m

Well-known member
Karta:

Plava točka mjesto polaska, crvene točke mjesta noćenja
Kroz Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju do Grčke i Turske, te nazad priko Bugarske, Rumunjske i Srbije

Sveukupno 18 dana, 6000 km
Ja na Transalpu i prijatelj Nino na Africi Twin


*Prostranstvima Osmanskog carstva -gledajući kako bi nazva putopis odlučih se za ovo ime, jer nigdi nismo napustili prostore nekadašnjeg osmanskog carstva, naravno, osim Dalmacije  :wink: nabrajanje država kojima smo prošli bilo bi predugo, RBT, LWB i sl. su već i više nego zauzeti termini...
 
1.dan

06.09.2009

Plan je da krećemo rano ujutro. Naravno dok smo sve spremili, pozdravili se sa svima, da smo krenili 2 ure kasnije od dogovorenog


U Drveniku stajemo na kavu

U dolini Neretve nas zaustavlja policija, priticali priko pune crte. Super, nema nego. Min 1000 kn svaki. Malo (s naglaskon na "malo") san ga upila pa nas je pustija, iman osjećaj da je kolegi kad smo ošli reka: "UF, jedva san ih se rješija"  :mrgreen:

Nastavljamo prema DU, kratko zaustavljanje na mostu



i Srđu


nastavljamo prema CG, trajektom priko Risanskog zaljeva



te dolazimo u Bar, gdje se nalazimo s Gashom, koji nam je već rješio smještaj


Skidanje kufera, tuširanje, pa šetnja Barom



Dvorac kralja Nikole

Kasnije na večeru u Pulene, i neizostavno Nikšičko pivo  (y)

Ipak se lipše zaspe nakon 2-3 pive...
 
2. dan

Pakiranje i doručak u hotelu, pa na kavu i čakulu s našim domaćinom. Što reći o Gashi o da nije već sto puta spomenuto  :neznam:  (y)

Idemo cestom iz Ulcinja na Skadar


Granica, iznenađenje. Novoizgrađena zgrada, CG i Albanski službenici sjede jedan nasuprot drugog, daš papire CG službeniku, ovaj pečatira, doda Albanskom službeniku, ovaj obavi svoje. Procedura koja traje manje od minute  (y)


Ni na ulazu ni izlazu nam nisu naplatili ništa, a bilo je govora da negdi uzimaju 1€, negdi 10€ :neznam:

Drveni most na rijeci Bojani



Kroz Albaniju ceste odlične (bar ove glavne kojima smo mi vozili)



Do Tirane nas prati jak vitar. Teško je vozit priko 80-90 km/h


Ulaz u Tiranu



Kroz Tiranu nenormalna gužva, kuvamo se u kombinezonima... Sve u svemu kroz Tiranu smo prolazili skoro 2 ure. Signalizacija je slaba, iz grada izlazimo orijentirajući se prema suncu, tj. od sunca.



Poslije Elbasana me zaustavlja policija, vozija 100 km/h, ograničenje 50 km/h. Super, lipo me krenilo. Ovom isto prodajen neke priče, sporazumili se na francuskom (s mojim bogatim vokabularom od max 50-60 riči). Šta je dalje trlja neman pojma, ali san uspija razumit "Sritan put i polako dalje"  :mrgreen:

Nastavljamo dalje uz jedan kraći odmor prije granice



Inače, pozitvno san iznenađen Albanijom, gradi se na sve strane, ulaže se u ceste, stvarno enormno brzo napreduju. Već san zna da je in glavno auto Mercedes, koje je u biti statusni simbol i kojih stvarno imaaa, ali ne zaostaju ni stari kombiji -Ford Tranziti u svim izvedbama, te nigdi nisan vidija više benzinskih pumpi i autopranica (lavazsh) uz cestu. Ode slobodno moš ostat bez benzine, znaš da u najgorem slučaju ima 2 km do slijedeće benzinske  :mrgreen:

Današnj cilj je Ohrid, do kojeg stižemo bez problema


Pronalazimo apartman, 10€ po osobi


Motore spremamo u ulaz kuće, di ja uspijevan zapet i razbit desni retrovizor  :anger:


Tokom obavljanja carskih poslova čujen ja neko šuštanje, pogledan gori, kad ono iman šta vidit  :LOL:


Kasnije đir po Ohridu, pa večera

uz neizostavno

za bolji san
 
a jesi li vidija koga iz trogira u istambulu (y)
 
3.dan

Pakiranje i polazak. Uzeli smo marendu u supermarketu i pravac prema NP Galičica, tj. lokalnom cestom između Ohridskog i Prespanskog jezera.







Na pola puta stajemo marendati



Upoznajemo par iz Ljubljane koji putuje u svom kamperu. Pozivaju nas na kavu


S vrha posljednji pogled prema Ohridu


Te se ubzo pojavljuje Prespansko jezero




Kroz Bitolu prema granici



Prijelaz Niki



Kroz Grčku vozimo odličnim cestama



Stajemo slikati ovu šporku rijeku





Kroz Grčku ima puno kapelica uz cestu

Ovo je primjer jedne u lošijem stanju, a često su to kamene, lipo uređene, gdje ljudi redovno pale svijeće. Sve to i ne bi bilo toliko čudno da ih nema svako malo, nešto kao benzinskih u Albaniji

Približavamo se Kalampaki gdje ćemo noćiti. Imali smo namjeru kampirati, ali pošto nebo nije obećavalo ništa dobro ipak se odlučujemo za kakav hotel. Prvi pokušaj, 35€ po osobi, malo previše, tražimo dalje, solidan hotel, 20€ po osobi, ali bez doručka. Uzimamo.


Pogled iz sobe



Skidamo kufere, prisvlačimo se i idemo u obilazak meteora





Čudo koje smo prije gledali na slikama sad imamo priliku vidjeti uživo







Uvečer šetnja gradom




Večerali kebab i popili pivu (5€), bilo bi mi lakše da san trisku dobija.


Odlučujemo se za jeftiniju verziju, 2 pive u dućanu  :mrgreen:


 
4. dan

Manastir iznutra





Oko podne krećemo prema Volosu, točnije prema Nea Agchialosu gdje ja imam rodbinu kod koje ćemo prenoćiti nekoliko večeri…


Normalno da smo falili skretanje pa smo išli oko 100 km dužin puten  :mrgreen:




Dolazimo kod rodbine, kuvani ručak već na stolu. Ee, taman nam je to tribalo

Uvečer odlazimo u centar mjesta na večeru, neki riblji specijaliteti, od svega pomalo

Uz to pijemo neku domaću rakiju. Mislin da se zove metaxa, ili tako nešto. I pivu, naravno. Za bolji san

5. dan

Naš prijatelj nas pozdravlja



Krećemo za Atenu.






Uglavnom dosadna vožnja autoputon. U početku smo držali tempo 140-150 km/h, ali kad smo nakon 400-500 km vidili koliko se gume troše, smanjili smo tempo na 110-120 km/h max. Da smo nastavili tim tempom gume ne bi izdržale do kraja puta



Prid Atenom stajemo na pumpi i skidamo kombinezone


Ulice Atene





Nino pronalazi Africu istu ki svoju, samo s modificiranin sicon, za kakvin žali cilin puten šta ga nije nabavija  :mrgreen:


Akropolis






Nakon razgledanja pičimo za Korint, nekih 70-km od Atene









U povratku za Agchialos nas vata mrak

Taj dan smo učinili oko 750 km, uglavom autoputa
 
6.dan

Dan za razbibrigu. Odlazimo na planinu Pelion iznad Volosa.





Sve je puno jabuka


Idemo u taraš


Ima Zagora i u Grčkoj  :mrgreen:

Stajemo na kavu


Nastavljamo dalje prema vrhu, ulazimo u oblak




Vozimo brzinom 20-30 km/h

S druge strane



Ki šta se na slikama vidi, nije nam bilo ledeno

Testiranje kišne opreme  :mrgreen:


Pošto se cesta obnavlja idemo zaobilazno, makadamom





Dolazimo nazad u Agchialos di nas čeka topli obrok  :klopa: Ko to more platit

7.dan

Ostajemo cili dan u Agchialosu, malo odlazimo u obilazak Volosa, a sve to da smirimo naše kući koji su u strahu zbog poplava u Turskoj…

8.dan

Krećemo za Tursku




Opet dosadna vožnja autoputen. Od Soluna do Turske granice autoput se ne plaća, a na njemu nema benzinskih pumpi!

Napokon!



Vožnja prema Eceabatu







Trajekt Eceabat-Canakkale




U Canakkaleu nalazimo odličan hotel (15€ po osobi)
Šetnja Canakkaleom i večera. Naravno da smo se potrudili naći restoran di ima pive  :mrgreen:


Naručili smo neki kebab. Šta je to žestoko bilo! 3 pive nisu uspile ugasit vatru u grlu...
 
9. dan

Današnji cilj je Istanbul. Moš mislit…

Ovog redikula ne može ni top probudit!

I onda ga po ure gađaš postolama da se digne, a on mrtvo ladno upali laptop, da vidi šta ima novo na netu…

Super, nema šta, ni jedno jutro nismo krenili u dogovoreno vrime…

Isprid hotela



Idemo za Troju, nekih 30-km od Canakkalea








Nastavljamo cestom prema Bursi, točnije Yalovi gdje bi trajektom išli za Istanbul





Nismo uspili uvatit u kadar

Bilo je sigurno 30 ljudi u kašunu, i još 10 u kabini!!!

Kratki odmor


Nastavljamo dalje, nekih 15-ak km, meni sta celer… Aj dobro, kažen ja, moglo je bit i nešto gore. Nismo prošli još 10-ak km kad ono nigdi Nina, a prije nego san stiga auto bija je iza mene… Vraćan se nazad, on sa strane. Nema struje. Guramo motor nekih 500m do prvog mista di smo mogli sigurno stat sa strane.
Spajamo kablove i upalimo motor, vidimo da njegov ne puni aku. Držimo kablove spojene nekoliko minuta i moj motor na laganom gasu, računan da napuni malo bateriju, pa da bar stignemo do Burse koja je udaljena nekih 20-ak km. Tu nam jedan Turčin pokušava pomoć, iako se ne kuži ništa, čovik ima dobru volju, skida nam kufere, dodaje kablove…

Pitan ga poslin jel ga mogu slikat s Ninon, a on cili zadovoljan, zafaljiva se, nisan moga virovat! Ma ne mogu vam ričima opisat zadovoljstvo tog čovika!


Nastavljamo, nekih 2 km dalje stajemo (dok pumpa goriva nije ostala bez struje). Akumulator se napuva i nema mu spasa!

Jedan čovik nam pokušava pomoć, sporazumijevamo se rukama i nogama. Sve u svemu, ja ću vozit za njin do Hondinog servisa. Tako i bi, doveja me u servis, ali za aute. Ništa zafaljivan se, nadan se da će tu neko znati engleski pa ćemo se sporazumit. Kad ono niko ne da ne govori engleski, nego ni jedan strani jezik! Krasno! Ništa crtan ja na papir u čemu je problem  :mrgreen: Nekako smo se sporazumili i ovaj mi nađe hondin servis za motore u Bursi. Zva ih je, i za nekih uru vrimenu su došli s malim kamionom po mene. Cilo to vrime Nino se pržija na suncu…

Vozu oni za mnom do Nina, krcamo motor u kamionić i idemo u servis



Sad oni voze prvi, a ja za njima. A motor mi na rezervi. Ulazimo u gradsku gužvu di smo se sigurno uru vrimena vozili u koloni. Sad mi samo fali da ja ostanen bez benzine. Bija bi to šlag na kraju. Mislin da san na parama doša do servisa!

Spremamo motor u servis, a stvari u dućan nasuprot i dogovaramo se da ćemo se ujutro skupa uvatit posla. Majstor nas vodi u obližnji hotel (45 € za sobu)

Zaključili smo da je najpametnije ne živcirat se, pa je Nino oša u obližnju butigu. Po pive. Za bolji san, naravno.



Ovako u Turskoj upakiraju pive kad ih kupiš u dućanu

U hotelu imamo wireless pa malo proučavamo problematiku AT, pitamo tu na forumu, neki članovi nam daju korisne savjete. Ljudi, još jednom hvala!

I tako izmoreni današnjim danom odemo leći u nedoumici i isčekivanju sutrašnjeg dana.
Kad nas usrid noći probudi neki, za mene, strašno iritirajući glas, koji na razglas odzvanja cilin gradon. Pretpostavljam poziv na molitvu. Normalno da nisan više oka sklopija…
 
Baš ljepo veći dio puta smo prešli istom trasom ja i moja ljepša polovica u 8-mjesecu i lijepo opisuješ svaku sliku meni se nije dalo tipkat pa sam rađe stavio više slika nego opisivat dobro je bilo nadam se kao što je bilo nama čekam drugi dio ........
 




(Powered by frubar.net)
Evo najdoh jednu sliku koja je jako slična i na istom mjestu samo što sam ja bio tu prošle godine a ostatak slika pogledaj i dio puta kojeg smo prošli i mi na -Hrvatska Turska Hrvatska-Pozdravljam i vidimo se
 
ode smo skoro imali problema zbog slikavanja na granici, vojinik koji je bio u vojarni nasuprot mi je mahao sa puskom da se nesmije slikavat... ali sve je proslo bez problema
 
Handžar said:
Evo najdoh jednu sliku koja je jako slična i na istom mjestu samo što sam ja bio tu prošle godine a ostatak slika pogledaj i dio puta kojeg smo prošli i mi na -Hrvatska Turska Hrvatska-Pozdravljam i vidimo se
Click to expand...

Vidija san putopis, ali nisan još stiga pročitat. Ja to čitan s gušton samo kad iman vrimena, tako da se već skupilo sigurno 5-6 dobrih putopisa koje moran pročitat  (y)
 
10. dan

Nakon doručka čekamo našeg majstora da dođe po nas. Idemo u servis, kad ono tamo već sve rastakano na motoru. Iskreno, bija san malo skeptičan jer ode niko ne vozi veliki motore, sve je puno malih 125-ica. „Velike“ motore vozi samo policija i nekolicina bogatih.


No, da prijeđemo na stvar, oša je altenator. Mi smo pretpostavljali da je regler, koji je inače boljka kod ovog motora.


Sporazumjevamo se tako da radnica u dućanu zove svog brata koji zna engleski, pa ona njemu reče na turski, da meni slušalicu, onda on meni prevede na engleski, pa onda opet njoj… Šou program. Ali bar smo se razumili :mrgreen:

Sve u svemu, novi stator može doći za 20-25 dana :LOL: Tražimo izlazno rješenje, pronaći autoelektričara koji će nanovo namotati namotaje. Uljudna ekipa iz servisa pronalazi jednog koji to može rješiti za jedan dan. Vidjevši stator odlazi u svoju radionu, donosi identičan, skinut s nekog razbijenog motora te garantira njegovu ispravnost. Cijena 300 €. Pristajemo na to, jer u tom slučaju motor je gotov danas i večeras smo u Istanbulu! Nešto jeftinija opcija bila bi reparacija starog, ali to bi nam uzelo još jedan dan, a to je onda još jedno neplanirano noćenje+spiza. Na kraju bi nam došlo na isto.

Motor je već sastavljen, samo čekamo da se novi akumulator napuni. Gazda dućana i servisa vodi nas na ručak (časti nas), te nam prepušta svoju kancelariju da se opustimo i koristimo internet. Također nam donosi čaj. Jako ljubazno

Malo smo prošetali ulicama Burse




Stajemo u jedan kafić, naručujemo kavu, čaj i 2 soka, račun 3TL (~1,5€), ostavljam 3,5 TL, čovik je poslin trča za nama niz ulicu da nam vrati, kao dali smo više, ja mu kažen OK, da je to za njega. E sad, ili on nikad nije dobija bakšiš, ili san ja poludija :neznam:

Nakon završenog posla, vršimo mjerenje unimerom, vidimo da je sve OK, i da motor normalno puni struju.
Plaćamo račun:
300 € stator
30 € akumulator
30 € ruke
35 € prijevoz motora
395 € sveukupno
Zahvaljujemo se ekipi i u znak zahvalnosti ostavljamo mali suvenir s natpisom Šibenik i urezanom katedralom

Vlasnik dućana nam objašnjava kako izaći iz grada, te mi ljubazno unese koordinate u mog Zuma 8)


Već je 5 popodne, krećemo prema Yalovi odakle ide trajekt za Istanbul






Trajekt (35 TL po motoru –više nego isplativo, jer da smo odlučili voziti cestom potrošili bi isto toliko skupe turske benzine)



Trajekt nas iskrcava u samom centru Istanbula, do Aje Sofije smo imali 2 min vožnje

Parkiramo u blizini i lagano u šetnju i obilazak

Sve je puno ljudi, svugdi kamere, kombiji s opremom za TV prijenos. Mislin se šta je sad. Normalno da nismo imali pojma, ni ja ni Nino da smo stigli u vrime ramazana… Toliko o našem poznavanju drugih kultura…






Ipak se probijamo među ljudima da bi se slikali ispred veličanstvene Aje Sofije i Plave džamije

Krećemo u potragu za smještajem, nekih 400-500 m od džamija pronalazimo odličan hotel (25€ po osobi)

Zadovoljni današnjim danom idemo leći. Ovaj put bez piva. Iz razloga šta ih nigdi nismo našli za kupiti…
 
11. dan

Danas standardni turistički obilazak Istanbula





Kupovina suvenira u Grand Bazaaru
I ono šta nismo očekivali, kafić u Grand Bazaaru koji toči pivu!!!


Pa ručak

Neki kebab koji mi se svidija, možda zato šta nije bija puno jak…

Zanimljivo je kako smo se odlučili baš za ovaj restoran. Vrlo jednostavno: ovo je jedini na koji smo naletili da ima pivu. Konobar na ulici doziva goste, vidi nas u majicama s natpisom Volim Šibenik, zove nas da sidnemo, mi ignoriramo, vikne „pivka“, mi već sidimo :mrgreen:


Kasnije još malo šetnje, 'ki pravi turisti




Piknici u parku, u iščekivanju bajrama



I još jednom džamije, u dnevnom izdanju



Ode smo bili ki pravi naivni turisti, koje su ovi stručnjaci priveslali

Naime, započne priču, ono ka odakle smo, jel imamo sitnog hrvatskog novca za njegovu kolekciju. Nino mu dade 1 kn. Ovaj mu oće zauzvrat očistit postole, kaže Nino ne triba, ovaj inzistira, ovaj nakon dužeg nagovaranja popusti.
Nakon završenog posla onaj umiljati glas od maloprije se promini u već zapovjedni glas. Kaže 4TL. Ili 2€. Ništa, privesla nas je, platit ćemo i idemo dalje. Ninova najsitnija novčanica je 50€. Normalno da se boji dati. Ja iman 1€ u džepu, dajen mu ga, on kaže ne, oće 2€, ili da mu damo 10€, 10$, da on ima za vratit. Dan mu ja 5€, sad on vraća, prvo 1 TL, pa 1€ , pa opet nešto kopa po džepu. Meni puca film, vraćan mu sve, i dajen još onaj 1€ sitnog šta san ima uz nekoliko pogrdnih riječi…

Kasnije smo uspili pronaći butigu s pivama :mrgreen: tako da smo zaspali 'ki bebe

12. dan

Doručak, pa prolazak preko Bospora




Nismo znali kako platit most pa prolazimo kraj rampe. Tuli neka sirena za nama :mrgreen:

Pa nazad priko drugog mosta, 'ki mala dica


Autoputen za Edirne, pa za Kirkareli




Prije granice stajemo potrošit ono sitnih lira šta mi je ostalo


Do granice nova cesta, baš gušt za vozit


Turska granica


Inače Turska birokracija nas je izludila, po 3-4 puta smo davali dokumente na uvid, i na ulazu i na izlazu nas je vraćalo nazad jer nam je falija neki pečat.

Bugarska strana


Vožnja kroz Bugarsku






Smještamo se u Varni, Nino zaključuje da bi bilo dobro naći kakav jeftiniji smještaj, jer smo već previše potrošili
Nalazimo hotel** za 10€ po osobi


Ujutro je reka da više nećemo šparat na smještaju :mrgreen: jer najgori kamp ili hostel ima bolji sanitarni čvor nego naš soba

Kako su dani putovanja odmicali, nered u sobama je bivao sve veći i veći


Izlazak i večera u Varni, za večeru pizza, nije nešto, al kad si gladan sve ide


Uz degustaciju domaćih proizvoda dobivenih iz hmelja


Za bolji san, naravno.
 
13.dan

Bugarsko-Rumunjska granica



Pravac Bukurešt





Na ulicama Bukurešta vidimo raznorazne pokušaje tuninga :mrgreen:





Slike viđene već XY puta







Nakon kratkog zadržavanja u Bukureštu idemo za Pitesti, gdje noćimo.

14. dan

Iz Pitestija krećemo za Transfagarasan



Vata nas kiša, oblačimo kišnjake, koje nakon 2 km skidamo

Brana i aku jezero






Srećemo bajkere iz Srbije koji su taman prošli prijevoj

Kažu kako ih je cijelim putem pratila jaka kiša

Prema vrhu




Prolazimo kroz tunel, s druge strane se nalazimo u oblaku



Stajemo na ručak




Palimo makine

Pod čokom jedva rade, na nekih 800-900 o/min. Nisu navikle na planinski zrak

Doživaj vožnje nam pomalo kvare mokra cesta i oblaci







Must have fotografije





Scenarij koji nije trajao duže od minute




Cestom za Brasov


Stari je vidija kako ih Nino oće slikat, lipo stane, namisti se za sliku


Pa pošalje malog po „honorar“


Smještamo se u Brasov u solidnom motelu
 
15. dan

Idemo u mjesto Bran, nekih 20 km od Brasova, gdje se „kao“ nalazi Drakulin dvorac




U dvorcu










I pravac Beograd



Poslije Deve skrećemo za Lugoj (kraći put do Temišvara lokalnom cestom)


Tom cestom držimo jaki tempo, ja vozin prvi.
U desnoj okuci, kako bi pisalo u policijskom izvješću, „zbog neprilagođene brzine gubim kontrolu nad vozilom u oštrom desnom zavoju“ i odnosi me u suprotnu traku. U svoju traku se ne mogu vratit, a takođjer ne vidim ima li auta iz suprotnog smjera. Najbezbolnije je produžit pravo, u žbunje


Kobna okuka



I tragovi u žitu  8)

Srića šta je bilo mista za izletanje, u protivnom se ne bi lipo proveja…

Još pod udarom adrenalina prepuštam Ninu da vozi prvi do Beograda


16. dan

Obilazak Beograda uz ugodno društvo naših domaćina, koji inače liti dolaze u Šibenik






17. dan

U kasnim popodnevim satima krećemo za Zagreb

Društvo nas moli da ostanemo za vikend, da odemo malo u noćni provod. Već umorni od puta, bez novaca i željni svog kreveta i svojih familija se zahvaljujemo uz obećanje da dolazimo čim se malo „oporavimo“

Vozimo po noći autoputen „bratstva i jedinstva“ do Zagreba

18. dan

Popodne krećemo iz Zg prema Korenici, di nas u Macole čekaju prijatelji iz grada


Nakon odvoženih 6000 km motor izgleda ovako


Ručak i druženje pa pravac kući.

Svugdi je lipo, ali doma ipak najlipše…
 
You must log in or register to reply here.
Top Bottom