smarty
Active member
Nakon više od godinu dana čekanja, došao je i taj dan, petak 11.9.2009. Toliko čekanje iz jednostavnog razloga što nas je lani vrijeme omelo i ostali smo doma.
Kamo li se to ide?
LOKACIJA: Österreich, Kärntner, Faakersee pored Villacha. A tamo, naravno, najveći i najbolje Harley party Europe. Naravno, uz H-D, mjesta ima za sve. Preko 130.000 ljudi, masa motora (ne bi čovjek ni rekao da ih toliko postoji), i ono najbolje ne možeš vidjeti dva ista, izuzev ovih naših „običnih“ motorina.
Krenuli smo frend i ja u petak ujutro, oko 9h.
Put do gore preko Postojne, Idrije, Tolmina, Kobarida, Boveca, dolinom Soče, pa preko prijevoja Vršić (1611m/nv) do Kranjske Gore i onda preko prijevoja Wurzenpass (1073m/nv) do Villacha i na Faaker See. Oko 280 kilometara.
Prvo stajanje bilo je nakon gotovo 3 sata, u Tolminu.
15-tak minuta i idemo dalje za Bovec i dolinom Soče prema Vršiću. Soču nisam uspio uslikati, ali ima zaista prekrasnu tirkiznu boju. Tuda se već sreće nešto motora po cesti, kao i na samom usponu za Vršić.
Gore, neočekivano, nije gužva. Uskoro shvaćamo i zašto. Zima je užasno gore, puše i baš se ledimo. Svejedno zakon, moj prvi Alpski prijevoj je osvojen.
Samo par minuta, slikanje i idemo prema dolje, za Kranjsku Goru. Ja sam već 50-tak km na rezervi, jer nisam napunio prije polaska, pa me lagano hvata panika, ali ionako je nizbrdo do Kranjske. Napokon, dočepali smo se Petrola i napunili. Spremni smo za sljedeći prijevoj – Wurzenpass. Udišem šumu, miriši na Austriju. Na samom vrhu se nalazi nekadašnja granica, a onda prema dolje. Jedva čekam, da vidim kakva je ta cesta, što mi je SM Blade pričao da ide strmo. Zaista je strmo, do 19% nagiba, a na dnu svake nizbrdice, uzbrdica na drugu stranu -ako popuste kočnice, ideš prema gore u šumu i nadaš se da ćeš jednom stat.
Idemo prema Villachu, malo smo falili pa smo prošli kroz centar i laganu gužvicu, ali ništa zato. Nalazimo to jezerce i kamp u kojem je već dio talijanske ekipe. Već je 15h, mislili smo doć oko 13, ali uz prijevoje jednostavno nije išlo brže, a pošteno smo vozili uz ukupno 20-tak minuta stajanja. Podižemo nastambe i idemo u život.
,
Već je pao mrak, kad dolazi još talijanskog pojačanja. Ukupno nas je bilo 14.
Zanimljivo rješenje:
Onda na Wienerschnitzel i fešta...
...a svi gledaju...
...ovu tetu...
Pa po Jegeru...
...čije gospođice još imam pred očima...
...u ritmu AC/DC-a:
Mislim ja i na jednu našu članicu bez motora, pa sam Joj Ga pronašao:
Idemo na pokušaj spavanja, ali u kampu je ludilo, a i motori nemilice kruže oko jezera.
Kamo li se to ide?
LOKACIJA: Österreich, Kärntner, Faakersee pored Villacha. A tamo, naravno, najveći i najbolje Harley party Europe. Naravno, uz H-D, mjesta ima za sve. Preko 130.000 ljudi, masa motora (ne bi čovjek ni rekao da ih toliko postoji), i ono najbolje ne možeš vidjeti dva ista, izuzev ovih naših „običnih“ motorina.
Krenuli smo frend i ja u petak ujutro, oko 9h.
Put do gore preko Postojne, Idrije, Tolmina, Kobarida, Boveca, dolinom Soče, pa preko prijevoja Vršić (1611m/nv) do Kranjske Gore i onda preko prijevoja Wurzenpass (1073m/nv) do Villacha i na Faaker See. Oko 280 kilometara.
Prvo stajanje bilo je nakon gotovo 3 sata, u Tolminu.
15-tak minuta i idemo dalje za Bovec i dolinom Soče prema Vršiću. Soču nisam uspio uslikati, ali ima zaista prekrasnu tirkiznu boju. Tuda se već sreće nešto motora po cesti, kao i na samom usponu za Vršić.
Gore, neočekivano, nije gužva. Uskoro shvaćamo i zašto. Zima je užasno gore, puše i baš se ledimo. Svejedno zakon, moj prvi Alpski prijevoj je osvojen.
Samo par minuta, slikanje i idemo prema dolje, za Kranjsku Goru. Ja sam već 50-tak km na rezervi, jer nisam napunio prije polaska, pa me lagano hvata panika, ali ionako je nizbrdo do Kranjske. Napokon, dočepali smo se Petrola i napunili. Spremni smo za sljedeći prijevoj – Wurzenpass. Udišem šumu, miriši na Austriju. Na samom vrhu se nalazi nekadašnja granica, a onda prema dolje. Jedva čekam, da vidim kakva je ta cesta, što mi je SM Blade pričao da ide strmo. Zaista je strmo, do 19% nagiba, a na dnu svake nizbrdice, uzbrdica na drugu stranu -ako popuste kočnice, ideš prema gore u šumu i nadaš se da ćeš jednom stat.
Idemo prema Villachu, malo smo falili pa smo prošli kroz centar i laganu gužvicu, ali ništa zato. Nalazimo to jezerce i kamp u kojem je već dio talijanske ekipe. Već je 15h, mislili smo doć oko 13, ali uz prijevoje jednostavno nije išlo brže, a pošteno smo vozili uz ukupno 20-tak minuta stajanja. Podižemo nastambe i idemo u život.
Već je pao mrak, kad dolazi još talijanskog pojačanja. Ukupno nas je bilo 14.
Zanimljivo rješenje:
Onda na Wienerschnitzel i fešta...
...a svi gledaju...
...ovu tetu...
Pa po Jegeru...
...čije gospođice još imam pred očima...
...u ritmu AC/DC-a:
Mislim ja i na jednu našu članicu bez motora, pa sam Joj Ga pronašao:
Idemo na pokušaj spavanja, ali u kampu je ludilo, a i motori nemilice kruže oko jezera.
Zasto vas nije vise islo gore?
ali sad barem znate 
