Velika Svjetska Putovanja
- Thread starter Riker
- Start date
Super Jura
New member
zagorivaner
New member
Pozdrav Riker,
svakako interesantan putopis. Slika ima zaista lijepih.
Ona betonska zgrada u Obrovcu, trebao je biti neki hotel, ali nikad zavrseno. Zrmanja je prekrasna na 2 dijela, kod slapova i samo usce!!!
Svakako za pohvalu!
Bilo bi zanimljivo vidjeti cijelu rutu (mozda google maps...)
Bravo!
svakako interesantan putopis. Slika ima zaista lijepih.
Ona betonska zgrada u Obrovcu, trebao je biti neki hotel, ali nikad zavrseno. Zrmanja je prekrasna na 2 dijela, kod slapova i samo usce!!!
Svakako za pohvalu!
Bilo bi zanimljivo vidjeti cijelu rutu (mozda google maps...)
Bravo!
thule_5689
Well-known member
biker4life
Motorator
Riker
Well-known member
Idemo dalje. Ponesen uspješnošću prethodne, vrlo opsežne i teške ekspedicije "Rijeka-Nin", odlučio sam da i ovu subotu provedem drndajući se za guvernalom mopeda svog, čisto da malo par puta skidam/navlačim rukavice, da malo vozim pa stanem protegnut orne noge, malo da popravim majicu da mi ne puše vjetar na leđa, malo da pobrišem vizir od buba, da mi malo bude vruće da bi najradije vozio u kratkim rukavima pa onda za pola sata da mi se staje u prvi dućan kupit jaknu za preko jakne, pa malo točenja benze na Bagster otkopčaj ga, digni, toči, vrati, pa parkiraj u gradu, skini tank torbu stavi ju na rame, hop vrati ju na mjesto, gdje mi je novčanik, aha tu je dobro, evo naplatne, nije valjda red auta iza mene, red auta je iza mene, sad ću odmah, skini rukavice, vrati rukavice...i tako, malo guštanja malo opuštanja, pa vikend je!
Cijeli tjedan sam škicao YRNO ko posesivni dječko šta iz žbunja vrbuje svoju buduću veliku ljubav života, prognoza je bila šugava, a ni kiša šta je non stop paduckala nije mi uljevala neki optimizam oko vikenda, ali u četvrtak je odjednom navedeno sunčano proročanstvo za vikend. Pa sam počeo malo gledat kartu, kamo kuda, i ajde sjetio se da nisam baš dugo bio u Zagorju, od osnovne škole, šta je pohvalno i lijepo odista, pa sam rekao, ajde, ovog vikenda ovaj će mladi Ted Simon otići do Zagorja jbg, je ne kak? Al da prvo centriram moped morao sam malo obić svoju djedovinu na otoku, pa evo malo slika sa najvažnijeg otoka u Hrvatskoj.
Skočio sam malo do Olde Baške, opet sam spoznao da doista jest Krk najbolji otok od sviju, pa sam usput okinuo par fotki, klasičnih vizura. Ovo su pogledi koje je gledao i sa kojima je odrastao jedan, pa kako bi to rekao...poznati građanin Stare Baške čije ime ne bih spominjao jer ga ne poznajem ali siguran sam da on poznaje mene, i tebe.
Uf kakav fajnd, egzotik!
Malo Vrbnik, visoka planina nad morem, trajna Nina, trajna Nena.
I bla bla dobro. Vojna stega i disciplina, 6 ujutro dizanje i idemo rano! Idemo rano jer plan je da se obiđe svašta, a dan ne traje cijeli dan, nego do 7 navečer. Vrijeme top max, samo sam prije kretanja nabrzinu pogledao webcam Varaždin - jer to je prvo šta mi padne na pamet kad čujem "Zagorje" (bravo) i vidim nebo plavo sunce stiže, i to je to! Vrijeme super, proučio sam jako, i gasim komp da ne zasjednem guglat neke gluposti, ne znam kako vi al ja mogu na kompu za 10 minuta izgubit sat vremena samo tako.
Uf kakvo vrijeme super, sunce super, los gec idemo!
Idem ja tako ubrdo Kikovice, ide X 200, 300, 400, ide to nabire ne staje i eto Tuhobić, a kao osjetim malo da zagrizla neka zimica al nema ide čiko hrabro nema predaje. Izađem iz Tuhobića, oledilo me ko nikad. Ja gledam šta je ovo, jel možda bajk u kurcu, jel sve u redu, zašto mi je ovako hladno. Vozim, cvokoćem, obučen sam turistički, kratki rukavac i jakna preko (Brdske Zvijezde, hvala Jorge brate). Prođem ispod prvog onog visećeg termometra, piše -5. Vani -5, a u bajku voda na 80. Eto...šta ti je život.
Stajem, nekako se odljepim iz sica, tresem se u mjestu i tako, gledam malo vizure Gorskog Kotara.
Ovo je onaj kurac šta piše da je telefon na autoputu, a nije. Ovo pari parlafon neki. Nisam stisnuo, ko zna šta se dogodi, možda se plaća.
Osjećam svakih 10ak km ili 10ak minuta da mi je malo lakše u životu, a i slijedeći temperaturnik iznad ceste kaže -2.5, mislim si napredujemo, još malo pa nula, andiamo.
Stajem na nekoj punpi - alo pa slikaj motorin malo, nisi dugo.
Onda se sjetim pa tu je ovaj drek ali jbg dan je bio počeo onako kako je počeo i naravno da onda ova krčma nije radila, od 10 sati otvara. Neš jest!
Na slijedećem odmorištu stajem da stanem, stajanja radi. I da uslikam ovaj radio tranzistor u ulozi zgrade.
Pred Zagrebom oblaci nestaju, a ja stajem da uslikam ovo jer ne samo da cijenim ovu udbašku arhitekturu, nego mi je ovo mjesto legendarno jer sam jednom slušao intervju od Kovača Miše gdje je on ispričao da je napucao ženu baš tu, nakon valjda 100 godina braka, djeca ovo ono, našao neku mlađu, prvo mutio sastrane, a onda prestao dolazit doma ili tako nešto, žena se zabrinula, on joj javio (fiksni telefon, u ono vrijeme, koji je to poziv morao bit hahahah) da se nađu tu. I našli se, i on joj tu reko "zdravo, idem drugoj" LOL!!!! Pa da li toga ima igdje? Nema je točan odgovor.
Pomalo gladan ja, dolećujem u Samobor, prvi put u tom gradu. Odlično, pohvalno jako. Svi znaju za te njihove kremšnite, pa rekao i ja da probam. Pitam neku babu koja je prolazila ulicom, gdje da odem na kremšnite, ona kaže kafanu u centru gdje. Hvala, aj bok.
Nema slike hrane, nisam počinio grijeh. Kremšnite su...aj to ću vam reć na kraju ove velike priče. Idemo dalje.
Počeli se na trgu okupljat lokalni mopedžije, to je signal da ustanem i odem.
Neki slučajni stop i ulov.
Drek slučajni, zbog ovog sam stao.
Ovo je mjesto gdje bi i ja kupio Maserati.
Izašao sam iz jednog zavoja, spustio sa trista (koči jako) i ovo vidio, usro sam se. Ovo je stvarno, nakaradno velik objekt.
Most koji vodi do mjesta...neki znaju, a neki će tek saznati!
Franja! Tu se rodio naš padre, naš Franja.
Čovjek sa svom usubdom i bespućima ovog svieta na plećima.
Knjiga za koju su svi čuli ali malo čitali. Ja sam čuo!
Bez udbe niti jedan izlet proći neće.
Anketa; imenujte ako postoji jači duo od ovoga, može sport, glazba ili film.
Odlazim iz Franjine kuće pun domovinskog naboja ali entuzijazam splasne na prvom pružnom kad vidim šta se po našim prugama vuče u ovo doba vremena i svijeta.
No raspoloženje popravlja ovaj KRALJ u jedrilici. Ne bi imao hrabrosti ni mislit o letenju u ovome, ali stvarno je veličanstven prizor.
Zagorje, je ne kak?
Spomenik autoru himne naše.
Ovo mi je na oko izgledalo kao vrhunski restaurirani Merc. Top max!
Baš je ZANIMLJIVO kako se POTREFILO da u rasponu od 10-15 km ovog mikro-područja imamo autora himne i dvije drage vođe, kakav rasadnik talenta. Ili je to nečija rabota? Zavjera iluminata? Ne bih znao ali kočim ko Markez kad zadnje kolo poskače i nosi u stranu kad vidim ovaj udbin objekt...iz daljine mi djeluje...kao u raspadu? Ne može bolje! Idem gore i nadam se da je zapušten, jer to daje taj posebni štih, patinu.
Je! I ovo je napušeno i vandalizirano, yes!
Vrata su barem zaključana, pa se nije još preuredilo ovu jako modernu, bezvremensku salu za doček.
Generator. Ali čega??
Titov amfiteatar.
Ma snabdijevaj si doma _____ (po želji). Al definitivno jaka riječ. Snabdijevanje. Jako zvuči.
Styling.
Eto nas na adresi od gospodina Tite, moram reći, slovenaca je bilo mnogo.
Šalu na stranu, ovo je jako jako lijepo uređen dio, staro selo, stari običaji, drugo vrijeme.
Tito je na vrijeme skužio da te ljudi doživljavaju bar 2 do 3 puta ozbiljnije kad ti je šinjel do zemlje. Treba počet tako po gradu hodat, vuć kaput po podu.
Kumica.
E sad, ono šta mi je pomrsilo račune su bile ceste, je ne kak. Nisam ja znao da je to tako razrovano. Je istina da je bilo par tabela "obilazak" ali ja si mislio šta kurac obilazak, nemam ja vremena obilazit, idem kuda znak kaže. Pa sam imao par km vožnje ovakvim lijepim makadamom, šta je na poseban užitak na Xu šta se može pretpostaviti, pogotovo kad ideš nizbrdo, top max.
Tu sam konačno analizirao svoj stil vožnje, očigledno početnički, ništa bokovi samo centar jbg, ali pomalo, tek sam počeo vozit.
Slikao sam jer sam mislio da je napuštena stara hiža, ali je nakon ove fotke odma neka žena izašla van i gledala u mom smjeru, a ja taman baš tog trenutka odlučio "pa joj mogao bi krenut dalje" tako da nismo puno pričali.
Kleti.
Veliki Tabor. Razočarung! Gore neka bauštela, sve nešto blatno, cesta ona neka sa naslaganim kockicama asfalta ili šta ja znam kako se to zove, trese mi se bajk, lud, pri vrhu sklisko od bauštele i šodera šta tamo bacaju, a u dvorcu ono, a šta ja znam. Upad ne znam ako se plaća, ja sam samo tamo došao - dobar dan, ja sam ovdje.
Sat ide točno!
Ljudi razgledavaju malo dvorac.
Aj bok Tabore!
Negdje.
Svidža mi se kako su precizno došli na 5 i 700 ali ja bih ipak stavio 6 somića pa da se mi kume ne kusuramo.
Kropina.
Osobu koja je odabrala ovu lutku na napuhavanje za reklamiranje muzeja (koji je TOP MAX by the way) hitno smjestit umjesto u top, umjesto taneta.
Brutalno! Unutra su mi odma rekli da nema slikanja, e sad, mobitelom sam par fotki okinuo ali jbg gledaju te onda drugi koji su isto pod zabranom fotkanja, pa ništa. Ali - MORA SE IĆ. Zaista doživljaj, jako dobro osmišljeno i realizirano, oraspoložilo me od usranih raskopanih šoderastih jebenih cesti kojima sam rastresavao sebe i bajk do Kropine.
Braća naša.
I to je to. Jebote koliko slika? A jbg. Nakon muzeja (TOP MUZEJ! OPET! NIJE REKLAMA!) rekoh sebi stop halt idemo doma. Autoput i via. Vozih u stalnom stresu gledajući oblake, nad Zagrebom je stvarno bilo klasično Zagrebački sivo =) usro sam se da će me nakon šoderiranja sad i još kiša zapast, pa sam požurio kući. Srećom, kiše nije bilo. Probao sam odvozit Krapina - Rijeka u komadu bez stajanja, ali nisam mogao.
Tu sam morao stat bar na minut, jbg.
Suveniri sa autoputa.
I to je to. Prvi zalogaj dana nakon kremšnite bio mi je Mekdonaldz, gdje sam se našao sa Jopom i popljuvao mu rodnu grudu iz koje sam se taj čas vratio. A u pošti me dočekalo...
sretan prvi maj svima, kremšnite su dobre jbg kremšnita ko kremšnita šta sad? :021:
Cijeli tjedan sam škicao YRNO ko posesivni dječko šta iz žbunja vrbuje svoju buduću veliku ljubav života, prognoza je bila šugava, a ni kiša šta je non stop paduckala nije mi uljevala neki optimizam oko vikenda, ali u četvrtak je odjednom navedeno sunčano proročanstvo za vikend. Pa sam počeo malo gledat kartu, kamo kuda, i ajde sjetio se da nisam baš dugo bio u Zagorju, od osnovne škole, šta je pohvalno i lijepo odista, pa sam rekao, ajde, ovog vikenda ovaj će mladi Ted Simon otići do Zagorja jbg, je ne kak? Al da prvo centriram moped morao sam malo obić svoju djedovinu na otoku, pa evo malo slika sa najvažnijeg otoka u Hrvatskoj.
Skočio sam malo do Olde Baške, opet sam spoznao da doista jest Krk najbolji otok od sviju, pa sam usput okinuo par fotki, klasičnih vizura. Ovo su pogledi koje je gledao i sa kojima je odrastao jedan, pa kako bi to rekao...poznati građanin Stare Baške čije ime ne bih spominjao jer ga ne poznajem ali siguran sam da on poznaje mene, i tebe.
Uf kakav fajnd, egzotik!
Malo Vrbnik, visoka planina nad morem, trajna Nina, trajna Nena.
I bla bla dobro. Vojna stega i disciplina, 6 ujutro dizanje i idemo rano! Idemo rano jer plan je da se obiđe svašta, a dan ne traje cijeli dan, nego do 7 navečer. Vrijeme top max, samo sam prije kretanja nabrzinu pogledao webcam Varaždin - jer to je prvo šta mi padne na pamet kad čujem "Zagorje" (bravo) i vidim nebo plavo sunce stiže, i to je to! Vrijeme super, proučio sam jako, i gasim komp da ne zasjednem guglat neke gluposti, ne znam kako vi al ja mogu na kompu za 10 minuta izgubit sat vremena samo tako.
Uf kakvo vrijeme super, sunce super, los gec idemo!
Idem ja tako ubrdo Kikovice, ide X 200, 300, 400, ide to nabire ne staje i eto Tuhobić, a kao osjetim malo da zagrizla neka zimica al nema ide čiko hrabro nema predaje. Izađem iz Tuhobića, oledilo me ko nikad. Ja gledam šta je ovo, jel možda bajk u kurcu, jel sve u redu, zašto mi je ovako hladno. Vozim, cvokoćem, obučen sam turistički, kratki rukavac i jakna preko (Brdske Zvijezde, hvala Jorge brate). Prođem ispod prvog onog visećeg termometra, piše -5. Vani -5, a u bajku voda na 80. Eto...šta ti je život.
Stajem, nekako se odljepim iz sica, tresem se u mjestu i tako, gledam malo vizure Gorskog Kotara.
Ovo je onaj kurac šta piše da je telefon na autoputu, a nije. Ovo pari parlafon neki. Nisam stisnuo, ko zna šta se dogodi, možda se plaća.
Osjećam svakih 10ak km ili 10ak minuta da mi je malo lakše u životu, a i slijedeći temperaturnik iznad ceste kaže -2.5, mislim si napredujemo, još malo pa nula, andiamo.
Stajem na nekoj punpi - alo pa slikaj motorin malo, nisi dugo.
Onda se sjetim pa tu je ovaj drek ali jbg dan je bio počeo onako kako je počeo i naravno da onda ova krčma nije radila, od 10 sati otvara. Neš jest!
Na slijedećem odmorištu stajem da stanem, stajanja radi. I da uslikam ovaj radio tranzistor u ulozi zgrade.
Pred Zagrebom oblaci nestaju, a ja stajem da uslikam ovo jer ne samo da cijenim ovu udbašku arhitekturu, nego mi je ovo mjesto legendarno jer sam jednom slušao intervju od Kovača Miše gdje je on ispričao da je napucao ženu baš tu, nakon valjda 100 godina braka, djeca ovo ono, našao neku mlađu, prvo mutio sastrane, a onda prestao dolazit doma ili tako nešto, žena se zabrinula, on joj javio (fiksni telefon, u ono vrijeme, koji je to poziv morao bit hahahah) da se nađu tu. I našli se, i on joj tu reko "zdravo, idem drugoj" LOL!!!! Pa da li toga ima igdje? Nema je točan odgovor.
Pomalo gladan ja, dolećujem u Samobor, prvi put u tom gradu. Odlično, pohvalno jako. Svi znaju za te njihove kremšnite, pa rekao i ja da probam. Pitam neku babu koja je prolazila ulicom, gdje da odem na kremšnite, ona kaže kafanu u centru gdje. Hvala, aj bok.
Nema slike hrane, nisam počinio grijeh. Kremšnite su...aj to ću vam reć na kraju ove velike priče. Idemo dalje.
Počeli se na trgu okupljat lokalni mopedžije, to je signal da ustanem i odem.
Neki slučajni stop i ulov.
Drek slučajni, zbog ovog sam stao.
Ovo je mjesto gdje bi i ja kupio Maserati.
Izašao sam iz jednog zavoja, spustio sa trista (koči jako) i ovo vidio, usro sam se. Ovo je stvarno, nakaradno velik objekt.
Most koji vodi do mjesta...neki znaju, a neki će tek saznati!
Franja! Tu se rodio naš padre, naš Franja.
Čovjek sa svom usubdom i bespućima ovog svieta na plećima.
Knjiga za koju su svi čuli ali malo čitali. Ja sam čuo!
Bez udbe niti jedan izlet proći neće.
Anketa; imenujte ako postoji jači duo od ovoga, može sport, glazba ili film.
Odlazim iz Franjine kuće pun domovinskog naboja ali entuzijazam splasne na prvom pružnom kad vidim šta se po našim prugama vuče u ovo doba vremena i svijeta.
No raspoloženje popravlja ovaj KRALJ u jedrilici. Ne bi imao hrabrosti ni mislit o letenju u ovome, ali stvarno je veličanstven prizor.
Zagorje, je ne kak?
Spomenik autoru himne naše.
Ovo mi je na oko izgledalo kao vrhunski restaurirani Merc. Top max!
Baš je ZANIMLJIVO kako se POTREFILO da u rasponu od 10-15 km ovog mikro-područja imamo autora himne i dvije drage vođe, kakav rasadnik talenta. Ili je to nečija rabota? Zavjera iluminata? Ne bih znao ali kočim ko Markez kad zadnje kolo poskače i nosi u stranu kad vidim ovaj udbin objekt...iz daljine mi djeluje...kao u raspadu? Ne može bolje! Idem gore i nadam se da je zapušten, jer to daje taj posebni štih, patinu.
Je! I ovo je napušeno i vandalizirano, yes!
Vrata su barem zaključana, pa se nije još preuredilo ovu jako modernu, bezvremensku salu za doček.
Generator. Ali čega??
Titov amfiteatar.
Ma snabdijevaj si doma _____ (po želji). Al definitivno jaka riječ. Snabdijevanje. Jako zvuči.
Styling.
Eto nas na adresi od gospodina Tite, moram reći, slovenaca je bilo mnogo.
Šalu na stranu, ovo je jako jako lijepo uređen dio, staro selo, stari običaji, drugo vrijeme.
Tito je na vrijeme skužio da te ljudi doživljavaju bar 2 do 3 puta ozbiljnije kad ti je šinjel do zemlje. Treba počet tako po gradu hodat, vuć kaput po podu.
Kumica.
E sad, ono šta mi je pomrsilo račune su bile ceste, je ne kak. Nisam ja znao da je to tako razrovano. Je istina da je bilo par tabela "obilazak" ali ja si mislio šta kurac obilazak, nemam ja vremena obilazit, idem kuda znak kaže. Pa sam imao par km vožnje ovakvim lijepim makadamom, šta je na poseban užitak na Xu šta se može pretpostaviti, pogotovo kad ideš nizbrdo, top max.
Tu sam konačno analizirao svoj stil vožnje, očigledno početnički, ništa bokovi samo centar jbg, ali pomalo, tek sam počeo vozit.
Slikao sam jer sam mislio da je napuštena stara hiža, ali je nakon ove fotke odma neka žena izašla van i gledala u mom smjeru, a ja taman baš tog trenutka odlučio "pa joj mogao bi krenut dalje" tako da nismo puno pričali.
Kleti.
Veliki Tabor. Razočarung! Gore neka bauštela, sve nešto blatno, cesta ona neka sa naslaganim kockicama asfalta ili šta ja znam kako se to zove, trese mi se bajk, lud, pri vrhu sklisko od bauštele i šodera šta tamo bacaju, a u dvorcu ono, a šta ja znam. Upad ne znam ako se plaća, ja sam samo tamo došao - dobar dan, ja sam ovdje.
Sat ide točno!
Ljudi razgledavaju malo dvorac.
Aj bok Tabore!
Negdje.
Svidža mi se kako su precizno došli na 5 i 700 ali ja bih ipak stavio 6 somića pa da se mi kume ne kusuramo.
Kropina.
Osobu koja je odabrala ovu lutku na napuhavanje za reklamiranje muzeja (koji je TOP MAX by the way) hitno smjestit umjesto u top, umjesto taneta.
Brutalno! Unutra su mi odma rekli da nema slikanja, e sad, mobitelom sam par fotki okinuo ali jbg gledaju te onda drugi koji su isto pod zabranom fotkanja, pa ništa. Ali - MORA SE IĆ. Zaista doživljaj, jako dobro osmišljeno i realizirano, oraspoložilo me od usranih raskopanih šoderastih jebenih cesti kojima sam rastresavao sebe i bajk do Kropine.
Braća naša.
I to je to. Jebote koliko slika? A jbg. Nakon muzeja (TOP MUZEJ! OPET! NIJE REKLAMA!) rekoh sebi stop halt idemo doma. Autoput i via. Vozih u stalnom stresu gledajući oblake, nad Zagrebom je stvarno bilo klasično Zagrebački sivo =) usro sam se da će me nakon šoderiranja sad i još kiša zapast, pa sam požurio kući. Srećom, kiše nije bilo. Probao sam odvozit Krapina - Rijeka u komadu bez stajanja, ali nisam mogao.
Tu sam morao stat bar na minut, jbg.
Suveniri sa autoputa.
I to je to. Prvi zalogaj dana nakon kremšnite bio mi je Mekdonaldz, gdje sam se našao sa Jopom i popljuvao mu rodnu grudu iz koje sam se taj čas vratio. A u pošti me dočekalo...
sretan prvi maj svima, kremšnite su dobre jbg kremšnita ko kremšnita šta sad? :021:
Riker
Well-known member
Je istina da je fotki preveć, al jbg sporo se vozalo, dan je bio takav kakav je, strani teren, još taj šoder po cesti, fotić je bio za utjehu. Ali i to je škola, magistralu sam prošo sto puta, u ZD bio isto dosta, pa je lako bajkom se tuda smucat, ovdje me terenske prilike izbacile iz plana malo al nema veze. Lekcija! Idemo daljše 8)
Tibor
Well-known member
Riker said:
pih!
dok se nisi 20 km vozio po kaldrmi koja je na karti asfaltirana, a nebi je se posramio ni prosječan kamenolom ko da i nisi okusio pravu avanturu 8) pogotovo kad ti jedini čovjek kojeg nakon cca 5km vidiš i priupitaš kolko tog još ima veli da nema puno, možda još km il dva
no to su te čari vrhunskih prometnica ovdje gore :0648: pa se neki i dan danas pitaju, a kak ti se da ić vozit na magistralu
i da ... nikad nije preveć fotki 8)